На данашњи дан пре 51. годинy фудбалери Црвене звезде забележили су убедљиву победу у првом мечу првог кола Купа сајамских градова против Атлетик Билбаоа резултатом 5:0 сјајним партијама Трифуна Михајловића и Драгана Џајића.
Миљан Миљанић је изненадио навијаче затворенијом формацијом него иначе, а у тиму се нашао омалени фудбалски мајстор Трифун Михајловић на позицији градитеља игре и својим феноменалним издањем повукао екипу ка сјајном резултату против једног од најбољих шпанских клубова. Звезда је чак оштећена за два пенала, које мађарски арбитар Густав Бирчак није желео да досуди због убедљивог вођства и због тога што је раније већ досудио један једанаестерац за домаћи тим. Џајић и Јевтић су оборени у тим ситуацијама које су класичан пример за пенал, а домаћи тим је имао и бројне неискоришћене прилике у којима су се нашли Аћимовић и Остојић. Билбао осим погођене стативе у 51. минуту није ни имао шанси, јер је дефанзивна тактика црвено-белих донела резултат.
Трифун Михајловић је са непуних 19 лета на овој утакмици показао високу фудбалску класу. Изузетно физички спреман, са сјајним прегледом игре, милиметарски тачним додавањима и брзим ослобађањем лопте одмах је покупио симпатије и повео црвено-бели брод ка високој победи која гарантује миран реванш у Шпанији. А тек је Трифкетов водећи гол у 30. минуту био право ремек дело. Његов шут као из катапулта завршио је у горњем десном углу Ирибарове мреже. Ни голман таквог квалитета ништа није могао да учини код Михајловићеве бомбе, при томе је остао потпуно скамењен феноменалним ударцем Звездиног младог фудбалера.
Трифке је учествовао и у акцији код другог гола одузимањем лопте противнику, а затим је Жика Јевтић упослио Драгана Џајића, који се вештом варком ослободио двојице чувара и на себи својствен начин матирао чувара мреже баскијске екипе за 2:0 у 40. минуту, чиме је стављена тачка на прво полувреме. Џајић је приказао део свог фудбалског талента и потврдио ореол понајбољег играча у земљи у то време.
У наставку црвено-бели настављају са својом игром, па Џајић у 58. минуту из једанаестерца доноси предност од 3:0. Билбао је у то време имао одлично физички припремљену екипу, спремну да у високом ритму одигра и 180 минута, али није имао такве асове, мајсторе са лоптом и маштовите фудбалере као Црвена звезда. Управо је то донело превагу на страну Миљановог састава, који је увидео да је противник врло опасан и чврст, па је припремио тактику да се екипа из фазе одбране брзо преоријентише у напад, што је био и стил игре шпанског тима.
Код четвртог гола поново је зачетник био Трифун Михајловић, али је Џајић одрадио највећи део посла. У продору је стигао до гол линије поигравајући се са двојицом чувара, а затим је асистирао Стевану Остојићу, коме није било тешко да погоди празан простор и затресе мрежу у 76. минуту.
Звезда је крунисала своју сјајну партију петим поготком у 87. минуту. У акцији је учествовало неколико фудбалера, а Војкан Мелић је прецизним ударцем из тешке позиције поставио коначних 5:0 и оставио без наде Атлетик пред реванш на Сан Мамесу.
Црвена звезда – Атлетик Билбао 5:0 (2:0)
Београд, 21. септембар 1966. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 35.000. Судија: Густав Бирчак (Мађарска). Стрелци: Михајловић у 30, Џајић у 40. и 58. из једанаестерца, Остојић у 76. и Мелић у 87. минуту.
Црвена звезда: Драган Рацић, Александар Стојановић, Александар Марковић, Дејан Бекић, Бранко Кленковски, Живорад Јевтић, Трифун Михајловић, Војислав Мелић, Стеван Остојић, Јован Аћимовић, Драган Џајић. Тренер: Миљан Миљанић.
Атлетик Билбао: Хозе Анхел Ирибар, Хесус Арангурен, Луис Ечеберија, Хозе Рамон Лараури, Хозе Оруе, Хуан Зорикета, Луис “Колдо“ Агире, Николас Естефано, Игнасио Аројо, Хозе Марија Аргоитија, Антонио Аријета. Тренер: Пиру Гаинза.
Билбао је у реваншу славио са 2:0 головима Естефана, а наредни противник београдских црвено-белих у осмини финала била је Валенсија, која је успела да слави у оба меча. На Местаји је било 1:0, а на Маракани 2:1 у корист Шпанаца. Међутим, Валенсију је касније у четвртфиналу елиминисао Лидс Јунајтед (1:1, 2:0).
