Зорица Ђурковић, некада сјајни шутер Женског кошаркашког клуба Црвена звезда, шампионка Европе са црвено-белим тимом, освајач бројних медаља са репрезентацијом и два пута најбоља кошаркашица Европе, рођена је 14. септембра 1957. године у Дубровнику.
Била је сјајан стрелац. Постизала је поене са великом лакоћом и елеганцијом. Једна је од најбољих европских кошаркашица свих времена. У дресу Црвене звезде освојила је чак 13 трофеја – седам шампионских титула 1973, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980. и 1981. године, пет националних купова 1973, 1974, 1976, 1979. и 1981. године и као круну клупске каријере Куп европских шампиона 1979. године.
За први тим је дебитовала у сезони 1972/73, када је тренер Звезде био Драгољуб Пљакић. Стасавала је поред непревазиђеног кошгетера, каква је била Снежана Зорић, једна од најбољих кошаркашица у историји клуба и некадашње велике државе. Од ње је наследила и дрес са бројем 12, када се повукла 1976. године.
Зорица је већ у сезони 1976/77 показала да ће бити велики ас и да ће клуб и после феноменалне Снежане Зорић имати сјајног стрелца. У победи против екипе Младог Крајишника (100:80) у Суперлиги забележила је 35 поена, док је у тријумфу над Индустромонтажом у Загребу (77:72) убацила 24 поена. Водила је тим ка титули заједно са Софијом Пекић. Њих две су биле задужене за постизање великог броја поена. Имале су и одличне саиграчице у Јасни Милосављевић и сестрама Вукмировић, а разигравала их је Вукица Митић, сјајни плеј, одлична одбрамбена играчица и капитен екипе.
Звезда је са окосницом тима састављеном од ових кошаркашица дуго владала домаћом сценом, а кулминација свега била је сезона 1978/79, када црвено-беле освајају триплу круну за само десетак дана – титулу, Куп и Куп шампиона. У финалу Купа европских шампиона у Ла Коруњи 29. марта 1979. године, црвено-беле су под вођством тренера Страхиње Алагића у великом стилу декласирале мађарски БСЕ резултатом 97:62, а Зорица Ђурковић је убацила 30 поена и уз Јасну Милосављевић била најефикаснија на мечу. Звезда је постала шампион Европе по први пут у неком спорту. Зорица је са 202 поена у читавом циклусу најелитнијег клупског такмичења у Европи била Звездина најефикаснија кошаркашица у походу на европски трон. Са црвено-белим тимом је играла још једно финале Купа шампиона против совјетске Даугаве у француском Сент Назеру 1981. године, али су кошаркашице из СССР-а славиле са 83:65.
Зорица Ђурковић (број 12) и Вукица Митић (8)
Три пута је проглашена и за најбољу спортисткињу СД Црвена звезда у традиционалном избору Звездине ревије 1978, 1980. и 1981. године, а два пута за најбољу кошаркашицу Европе 1980. и 1981. године. Три пута је била најбољи стрелац лиге и то у сезонама 1977/78 (538 поена), 1978/79 (368 поена) и 1980/81 са 582 поена. Са укупно 3606 поена у црвено-белом дресу у првенственим сусретима други је стрелац у Звездиној историји иза Снежане Зорић (5369).
Овим бројним признањима знатно су допринеле и њене одличне игре у репрезентацији Југославије са којом је освојила три медаље на великим такмичењима. На Европском шампионату у Пољској 1978. године са просеком од 15,4 поена по мечу (108 поена, седам утакмица) била је други стрелац екипе која је стигла до сребрне медаље. Бугаркама је убацила 23 поена у победи југословенског тима резултатом 90:87. На Првенству Европе у Југославији 1980. била је најбољи стрелац екипе са сјајним просеком од 20,6 поена по утакмици (103 поена у пет сусрета). По 29 поена убацила је против Чехословачке (80:67) и Пољске (72:79), а 24 против Румуније (78:53), тако да је национални тим освојио бронзано одличје. У колекцији има и олимпијску бронзу из Москве 1980. године, када је била други стрелац селекције са просеком од 13 поена (укупно 78 поена у шест мечева). Најбољи учинак на овом такмичењу имала је у победи против Кубе (85:81), када је забележила 19 поена, шест скокова и четири асистенције. Играла је и на шампионату Старог континента у Италији 1981. године, када је била најбољи стрелац тима са 93 поена на седам мечева (просек 13,3). У сусрету против Финске (82:72) забележила је 27 поена, а против Италије (68:67) се зауставила на бројци од 23 поена.
Каријера јој је дуго потрајала, па је играла чак и после распада велике Југославије за београдски Беомеркс у сезони 1992/93. Иако је већ била изузетно искусна и даље је пружала одличне партије, па је тако у једном мечу против Партизана убацила 28 поена. Да је прави спортски тип годинама показује играјући рекреативно тенис. Често наступа на ревијалним тениским турнирима, где је имала прилично успеха освојивши завидан број трофеја.
