На данашњи дан: Рођен Звонко Милојевић

Звонко Милојевић, некадашњи голман Црвене звезде из славних дана, када је клуб био првак света, капитен екипе, рекордер клуба по броју минута без примљеног гола у првенству, репрезентативац и један од ретких фудбалера који је у претходне две и по деценије одиграо преко 200 званичних утакмица за клуб, рођен је 30. августа 1971. године у Светозареву.

За београдске црвено-беле је од 1989. до 1997. године бранио на 203 такмичарске утакмице. Учествовао је у освајању Интерконтиненталног купа у Токију 1991. године, три шампионске титуле 1990, 1992. и 1995. године и четири национална купа 1993, 1995, 1996. и 1997. године.

За први тим Звезде дебитовао је са свега 18 година у реванш мечу осмине финала Купа УЕФА против Келна (0:3). У освајању титуле првака у сезони 1989/90 сакупио је четири меча, а праву шансу на голу добио је одласком Стевана Стојановића у иностранство 1991. године. У Суперкупу Европе 1991. године против Манчестер Јунајтеда Звонко је одбранио пенал Стиву Брусу у првом полувремену, Звезда је потпуно надиграла тим Алекса Фергусона, али је ипак поражена резултатом 0:1. Због ситуације у Југославији одлучено је да се игра само та једна утакмица и то у Енглеској. У освајању титуле светског шампиона против чилеанског Коло Кола (3:0) у Токију, Звонко Милојевић је имао неколико одличних интервенција и на тај начин је допринео освајању Интерконтиненталног купа. Те сезоне је освојена и трећа титула првака државе у низу, а Звонко је чувао мрежу на 13 лигашких сусрета, као и на шест мечева у Купу шампиона 1991/92.

Касније су санкције спречиле Звезду да игра у Европи, па је и Звонку ускраћено да покаже свој таленат против најбољих клубова Старог континента. Наредних година био је незаменљив на голу најтрофејнијег српског клуба. У шампионату 1992/93 бранио је на 26 лигашких сусрета, док је у освајању Купа забележио седам мечева. Следеће сезоне одиграо је 23 првенствена меча, а титула је на Маракану враћена у сезони 1994/95, када је Милоје са 31 одиграном утакмицом после Рамба Петковића, Марка Перовића и Ивана Аџића био најстандарднији у тиму. Поставио је рекорд клуба по броју минута без примљеног гола у шампионату. Његов низ од 697 минута без примљеног гола у првенству је до данас остао клупски рекорд, док је Бобан Бајковић у сезони 2011/12 поставио рекорд Црвене звезде по броју минута без примљеног гола у свим такмичењима од 820 минута, надмашивши Милојевићевих 716 минута у низу из сезоне 1994/95. У освајању Купа забележио је осам утакмица, а у финалним сусретима против Обилића није савладан (4:0 и 0:0).

Тако је Звезда као освајач дупле круне по окончању санкција заиграла у Купу УЕФА, а не у Лиги шампиона, и одмах је заустављена од швајцарског Ксамакса (0:1 и 0:0). У сезони 1995/96 Звонко Милојевић је бранио на чак 44 утакмице у свим такмичењима и био је играч са највише одиграних мечева у клубу. Одбрањен је Куп са две победе у финалу против Партизана од 3:0 и 3:1. У својој последњој сезони у Звезди 1996/97, на мечу Купа победника купова против Барселоне одбранио је пенал који је извео Попеску, био је најбољи играч екипе те вечери у поразу на стадиону Ноу Камп резултатом 1:3. Сјајно је чувао мрежу на свих шест сусрета у овом такмичењу, против Хартса, Кајзерслаутерна и Барселоне. Стигао је и до свог четвртог трофеја у националном купу, а трећег у низу. Одиграо је шест мечева у најмасовнијем такмичењу, премашио границу од 200 такмичарских утакмица у Звезди, што је од распада СФРЈ успело само њему и касније Дејану Миловановићу. Ипак, у другом делу сезоне на голу га је заменио Драгослав Јеврић.

Дугогодишњи чувар мреже црвено-белих каријеру је наставио у белгијском Андерлехту. Није био стандардан у редовима белгијског великана, јер је од 1997. до 2003. године одиграо само 31 првенствену утакмицу. Касније је бранио и за Локерен од 2003. до 2007. године на 30 лигашких сусрета. Имао је и проблема са повредама, па је током каријере, која је трајала чак 21 годину, четири пута оперисао колено.

За репрезентацију Југославије одиграо је десет мечева. Дебитовао је 4. фебруара 1995. године против Јужне Кореје (1:0) на Карлсберг купу у Хонг Конгу, а последњи меч је забележио 10. фебруара 1997. против Хонг Конга (3:1). Да нису уведене санкције непосредно пре почетка Европског првенства 1992. године био би већ тада у саставу Југославије на континенталном шампионату, иако је имао тек непуну 21 годину. Чак се појавио и у Панини албуму за Еуро ’92.

Живот му се потпуно променио након 15. новембра 2007. године, када је на аутопуту код немачког града Ахена доживео тешку саобраћајну несрећу. У аутомобилу је био са оцем фудбалера Горана Ловреа на путу из Белгије ка Србији. На Звонков Ауди А8 налетео је камион и одбацио га на шлепер, који се налазио испред. Легендарни чувар мреже црвено-белих је 12 дана био у коми. Имао је прелом дела лобање, крварење у мозгу, прелом ножних екстремитета и прелом кичме. Уследиле су и бројне операције и физикалне терапије, месеци лечења у иностранству. Поред негативне прогнозе лекара, Звонко се на њихово велико изненађење у великој мери опоравио, још само да поново стане на ноге и једна велика ружна животна епизода биће иза њега.