Ненад Лалатовић је био у праву!

Један од тежих дана у протеклих 365 дана, што се тиче Црвене звезде, био ми је онај у којем је Звезда изгубила од Радничког на Маракани. Прежаљени гости су са играчем мање однели бодове са Маракане, а Ненад Лалатовић је након те утакмице отворио душу пред новинарима и јасно и гласно рекао оно што смо и ми и он знали, а о чему се није говорило јавно, како би екипа чији је максимални домет, објективно, био друго место, покушала да направи чудо и дође до титуле. Када је тај подухват званично пропао, дошло је време да се погледа истини у очи.

Те тужне вечери, готово сат времена чекало је 15-ак људи у сали за конференције, а након тога појавили су се тренери Миловановић и Лалатовић. Тренер гостију је коректно и, такође, искрено говорио о свом клубу и Звезди, а онда је почео и Ненад Лалатовић. Чини се, више као навијач него тренер у том тренутку. Рекао је оно што је знао и раније, а о чему је ћутао. Подсетимо се његових речи.

„…али, можда ни играчи нису криви и не знају и нису свесни у ком клубу играју. Могу да изгубе, али мораш да изађеш на коленима након пораза на Маракани. Они се данас нису ни ознојили. Кривим и себе, на многе ствари сам упозоравао. Можда ни ја нисам за Звезду, али није ни 70% ових момака. Прво кажем за себе, али има још оних који су залутали.“

И након тога, писало се да он није за Звезду, да није успео да направи резултат са овом екипом, да је прелако изгубљена борба за титулу… Е, онда је дошао 2. јул. У календару 2. јул, а на Маракану казахстански Каират. На клупи нови тренер Миодраг Божовић, од кога се очекивало да сјајну Лалатовићеву екипу претвори у Реал и прегази госте. Све је пало у воду након два минута. Не кажемо да Звезда не би дала пет голова гостима да није остала са десет играча након та два минута игре. Али, играо се и реванш. И тамо је до бола искрени Гроф рекао да је Звезда могла да доживи катастрофу да је Каират имао среће…

Састав је био практично исти као и током пролећа: Рајковић, Цветковић, Анђелковић, Павићевић, Рендулић, Ковачевић, Савићевић, Веред, Катаи, Паркер, Орландић.

Са два нова играча, једним неспремним, другим неуиграним са партнером у задњој линији, Звезда није могла више од пораза у тој утакмици. Још тада је било јасно да из те екипе највише четири или пет играча може да конкурише за састав у текућој сезони.

Било је то јасно и Миодрагу Божовићу након те утакмице. Вероватно се нико није сетио да консултује Ненада Лалатовића и постави га за исти сто са новим тренером. Обојица су бивши играчи, један и капитен, обојица воле клуб. Нико боље од Ненада не би предочио Грофу од каквог ће штофа морати да кроји шампионско одело. А тај штоф је био и више него лош, исцепан, похабан. И на то је исте те тужне вечери упозоравао Ненад Лалатовић. Неки су то видели као одбрамбени механизам. Онај ко разуме емоције тренера који воде Звезду, а навијају за њу, схватио је то као добронамерну поруку наследнику, када је већ био сигуран да одлази. За добробит Црвене звезде.

„Звезди желим унапред много среће у наредној сезони. Али, да би освојила титулу, треба јој нови тренер, али и 10-12 нових играча. Овај грб је јако тежак, не трпи просек, Звезда мора да побеђује. Играчи то можда нису схватили. Играчи дају максимум, нису они криви. Нисмо од осталих много бољи, бољи смо за дрес који носимо.“

И у овој последњој реченици лежи велика истина. У последњих 7-8 сезона, Звезда у можда само две није остваривала пласман у врх табеле само због тога што је Звезда. Квалитет није био ништа већи од једне Војводине, Чукаричког, али управо тежина црвено-белог дреса утиче и на противнике и на саме играче Звезде, и на јавност…

И до чега смо дошли? У утакмици против Чукаричког Звезда је играла фудбал. Играла је фудбал практично без играча који су у тиму прошле године имали значајнију улогу. Састав који је изашао на терен био је Рајковић, Петковић, Павићевић, Јовановић, Ибањез, Ковачевић, Грујић, Стојановић, Веред, Плавшић, Вијеира. Рајковић и Павићевић били су у тој (полу)сезони стандардни, Ковачевић и Стојановић играли повремено. Петковић је био повређен, а Грујић и Јовановић увођени у тим тек у финишу сезоне. Преостала четири играча су новајлије.

Ево шта је рекао о Александру Катаију:

Оно што ћемо гледати у наставку сезоне, не рачунајући Звездину децу и младе играче, који су прошле сезоне гурнути у ватру неће обухватити много играча из Лалатовићевог тима. Треба очекивати Рајковића на голу, Павићевића на штоперској позицији, врло тешко Стојановића и Ковачевића, који вероватно одлази. И то би требало да буде екипа која ће се борити за титулу.

Од стандардне „пролећне“ екипе у којој је било „70% залуталих“, остаће, вероватно, поред младих играча, на које није мислио, Павићевић, евентуално Стојановић у борби за 18 играча, Орландић када се опорави, и Катаи чији је уговор откупљен. Паркер, Гаврић и Цветковић, према неким најавама могу да напусте клуб уколико стигне понуда за њих, док ће Анђелковић бити резерва вероватно најбољем играчу од старта сезоне, Ибањезу. И то је то. Отишли су Лазовић, Босанчић, Лазић, Савићевић, Ђорђевић и Аврамовски на позајмицу, поменута четворка је на излазним вратима…

И ту долазимо до онога о чему је садашњи тренер Борца из Чачка причао пре нешто више од два месеца. О оних 70% играча који у том тренутку нису били за Звезду и 10-12 нових лица на Маракани. За сада су то Рендулић, Ибањез, Доналд, Матос, Веред, Вијера, Плавшић, вероватно Виола, ускоро и Јововић… Тај последњи, десети је, симболично, тренер, Миодраг Гроф Божовић.

А сада по титулу.