Небојша Крупниковић, некада одлични фудбалер црвено-белих, стрелац једног од најлепших голова у историји вечитих дербија, рођен је 15. августа 1973. године у Ариљу.
У два наврата је носио Звездин дрес, од 1991. до 1993. и од 1994. до 1996. године. На 92 такмичарске утакмице постигао је чак 55 голова и учествовао у освајању две шампионске титуле 1992. и 1995. године и два национална купа 1995. и 1996. године.
Дебитовао је у сезони 1991/92 против суботичког Спартака када је ушао у игру са клупе заменивши Илију Најдоског. Те сезоне се појавио у тиму на два лигашка меча и као тинејџер се радовао освајању титуле првака са ведетама светског фудбала какви су били Савићевић, Панчев, Југовић, Белодедић, Михајловић, Најдоски и Радиновић. Наредне сезоне сакупио је осам првенствених мечева, а у освајању купа 1993. није провео ни минут на терену.
Тежим путем је морао да се пробија до свог места под сунцем, па је 1993. године прослеђен на позајмице у Раднички из Београда и грчки Паниониос, где је био врло запажен и на 30 лигашких мечева се девет пута уписао у стрелце.
По повратку у табор Црвене звезде у сезони 1994/95 пружио је сјајне партије. У шампионату је на 30 сусрета постигао чак 23 гола, један мање од првог стрелца екипе Дарка Ковачевића и значајно допринео повратку титуле на београдску Маракану. Био је трећи стрелац лиге.
У победи против Војводине (3:0) постигао је два гола, против Партизана водећи погодак у 11. минуту у тријумфу од 3:2, а гол који је постигао “маказицама“ на 99. вечитом дербију против Партизана (2:2) у 16. минуту, један је од најлепших, а вероватно и најатрактивнији у историји дуела против црно-белих. Имао је фантастичан финиш сезоне, јер је у последња три кола постигао чак осам голова, два против Бечеја (2:2) и по три у убедљивим победама против Рада (8:1) и Борца из Чачка (7:3).
У освајању Купа био је први стрелац Звезде са пет погодака у девет утакмица. Поново је био кобан по Партизан јер је у Звездиној победи на домаћем терену од 2:0 у првом сусрету четвртфинала оба пута био стрелац. Други гол на овом дербију постигао је из пенала, који је над њим направљен. Један погодак је постигао и у првом финалном мечу против Обилића (4:0).
Крупниковић је у сезони 1994/95 на 39 утакмица у свим такмичењима постигао 28 голова и заједно са Дарком Ковачевићем био најефикаснији у тиму који је стигао до дупле круне. Овај двојац је остао упамћен као један од најефикаснијих у историји клуба у једној сезони, уз Пјановића и Друлића.
По укидању спортских санкција Звезда као шампион државе није заиграла у Лиги шампиона, већ у Купу УЕФА, где је тим испао на старту од швајцарског Ксамакса (0:1 и 0:0). Крупниковић је играо на оба меча, а у првенству Југославије 1995/96 са 19 голова у 32 утакмице био је први голгетер клуба. Поново је до изражаја дошла његова одлична техника, снажан и прецизан шут, добро извођење прекида. Поново је био стрелац против Партизана (2:3), а постигао је и победоносни погодак са беле тачке против Војводине (1:0). По два пута се уписао у стрелце против Напретка (3:0), зрењанинског Пролетера (5:1) и нишког Радничког (3:1). Титула је црвено-белима измакла, али не и трофеј у Купу, где је Крупниковић бриљирао са седам голова у девет утакмица и поново био најбољи стрелац екипе.
Три пута је погађао мрежу Лознице (6:1), а по једном био стрелац у финалним тријумфима над Партизаном од 3:0 и 3:1. На леп начин се опростио од клуба убедљивим победама над највећим ривалом и Куп трофејом. Надавао се голова на дербијима, што у првенству, што у Купу, и тако заувек остао у срцима навијача који су пратили Звезду током деведесетих година.
Касније је носио дрес Стандарда из Лијежа 1996. године (15 утакмица, пет голова у белгијској лиги), затим јапанске Гамбе из Осаке, где је од 1997. до 1998. на 40 мечева 11 пута био стрелац. Кратко је наступао за француску Бастију на позајмици 1999. године (10 првенствених утакмица, један гол). Исте године је био и у ОФК Београду, а након тога је од 1999. до 2001. године играо за немачки Хемницер из Хемница, где је у 38 утакмица постигао девет голова.
Одличан утисак остварио је у немачком Хановеру, где се у потпуности вратио на велику сцену. Од 2001. до 2005. године је у дресу овог клуба на 117 лигашких утакмица постигао 17 голова. У сезони 2001/02 је у другом рангу такмичења на 38 сусрета забележио девет голова, а наредне сезоне је у Бундеслиги имао запажен учинак. На 32 утакмице се пет пута уписао у стрелце. За Арминију из Билефелда је у сезони 2005/06 на осам утакмица постигао три гола, а каријеру је завршио у Падерборну, где је у сезони 2007/08 био у саставу 29 пута уз два забележена гола.
Иако је био сјајан фудбалер никада није заиграо за репрезентацију Југославије односно Србије и Црне Горе. Велики број знатно лошијих играча су носили дрес националног тима, али Крупниковић никада. Сличан случај је био и са Дејаном “Рамбом“ Петковићем, али је он бар неколико пута наступио за Југославију. Крупниковић је једно време фигурирао као кандидат за спортског директора Звезде, али се то за сада није десило.
https://www.youtube.com/watch?v=CJlQJCHnyCk
2 comments
Srećan rođendan majstorčino!
Nisam znao da je igrao profesionalno sve do 2008! Svaka mu čast za to. Velika šteta što nije dobio priliku da odigra bar jednu utakmicu za Srbiju. Kad se samo setim da je onaj raspali grobljar Danko Lazović igrao za reprezentaciju kad nam je Dejo Savićević bio selektor, a naša legenda nikad nije, baš mi je krivo. Kao i za Ramba.
Gol makazicama Grobarima na JNA se NE ZABORAVLJA!
Srecan ti rodjendan!