Владимир Дишљенковић, некадашњи голман Црвене звезде и репрезентације Србије, рођен је 2. јула 1981. године у Београду. За први тим црвено-белих наступао је у три сезоне, од 2001. до 2004. године.
Бранио је за све селекције клуба из Љутице Богдана, а пре него што је стао између статива првог тима провео је по једну сезону на позајмицама у крушевачком Напретку и Хајдуку са Лиона. Гол Звезде чувао је на 81 званичној утакмици и учествовао у освајању шампионске титуле 2004. године и два купа 2002. и 2004. године. Остао је запамћен и као чувар мреже који никада није савладан у вечитом дербију. На четири првенствена дербија и једном Куп окршају против црно-белих мрежа Звезде остала је нетакнута, а црвено-бели су у поменутих пет дуела остварили две победе и три ремија уз гол разлику 4:0.
Дебитовао је као двадесетогодишњак на утакмици против кипарске Омоније (2:1) у реваншу другог кола квалификација за Лигу шампиона 1. августа 2001. године у Београду. Бранио је и на оба сусрета против Леверкузена, који је зауставио изабранике Славољуба Муслина на последњој степеници до групне фазе елитног такмичења. Те сезоне је чувао мрежу црвено-белих на 21 утакмици у првенству и две у купу, али га је повреда у финишу сезоне спречила да брани у завршници у оба такмичења.
Невероватни пехови са повредама наставили су да га прате и у наредној сезони, тек што се вратио на терен. Био је у тиму на мечевима против Кјева из Вероне у Купу УЕФА, на још два сусрета у купу и четири у првенству, а све остале утакмице у сезони 2002/03 је пропустио. Ипак, све је надокнадио у сезони 2003/04, када се тренер Славољуб Муслин вратио у клуб после две године. Дишљенковић је бранио на свих шест мечева у Купу УЕФА, против Ниструа (5:0 и 3:2), Одензеа (2:2 и 4:3) и Розенборга (0:0 и 0:1), а затим је сигурним интервенцијама допринео освајању дупле круне. У шампионату је на 24 утакмице примио само девет голова. Одбрана Звезде из сезоне 2003/04 остала је упамћена као статистички најбоља у клупској историји, јер је на 30 утакмица у шампионату само 13 пута капитулирала. Поред Дишљенковића стандардни у формацији 3-5-2 у дефанзивној линији били су Милан Дудић, Немања Видић и Миливоје Витакић, а добар део мечева одиграо је и Славољуб Ђорђевић. Дишљенковић је бранио и на три меча у купу, а Звезда је супериорно стигла до трофеја и у најмасовнијем такмичењу без примљеног гола у пет сусрета. Одиграо је и шест лигашких мечева у јесењем делу сезоне 2004/05, да би каријеру наставио у иностранству.
Члан Металурга из Доњецка био је шест сезона, од 2004/05 до 2010. године. Последње три сезоне у овом клубу био је стандардан на голу, а укупно је за Металург одиграо 89 лигашких утакмица. Од 2010. године наступа за Металист из Харкова, чију је мрежу до сада чувао на 55 утакмица.
Био је члан младе репрезентације Србије и Црне Горе, која је на Европском првенству 2004. године стигла до сребрне медаље, али се због повреде вратио у Београд после утакмице против Хрватске. За сениорску репрезентацију одиграо је седам утакмица. Дебитовао је 31. марта 2004. године у пријатељском мечу против Норвешке (0:1), а последњи наступ за Србију је забележио у квалификацијама за Светско првенство на гостовању против Литваније (1:2), 14. октобра 2009. године. У марту 2010. узео је украјинско држављанство и одлучио да више не долази на репрезентативне акције због повреда које су га пратиле током каријере.
