Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездине легендеНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођен Душан Савић

Душан “Дуле“ Савић, легендарни голгетер Црвене звезде, рођен је 1. јуна 1955. године у Убу. Прве фудбалске кораке направио је у Јединству са Уба, а касније су људи из Звезде запазили његов таленат, за разлику од вечитог ривала из Хумске, па је Дуле експресно постао члан Звездине омладинске школе.

За први тим црвено-белих наступао је од 1973. до 1982. године. Одиграо је 258 такмичарских утакмица и постигао 149 голова (укупно 410 мечева и 266 погодака рачунајући све утакмице). Трећи је стрелац у историји клуба по броју голова у такмичарским сусретима (149), други по броју голова у првенству (119) и трећи по броју погодака у еврокуповима (20). Освојио је две шампионске титуле 1977. и 1980. године и један Куп 1982. године. Освајање титуле у сезони 1980/81 је пропустио због војске, па није забележио наступ у првенству. Два пута је био најбољи стрелац лиге и то у сезонама 1974/75 (20 голова) и 1978/79 (24 гола).

zzzzzzzzzzzzz11258210_941805625880334_2965221594388676480_n

За Звезду је дебитовао у финишу сезоне 1973/74, када је на девет одиграних утакмица постигао шест голова. Већ у сезони 1974/75 био је први стрелац клуба и шампионата Југославије са 20 погодака (поделио је прво место са Бошком Ђорђевићем из Партизана). Три пута се у стрелце уписао у победи против Олимпије (4:1), а постигао је и важне голове у тријумфима над загребачким Динамом (3:2) и Партизаном (3:1). Те сезоне је постигао и три гола у Купу победника купова, по један против ПАОК-а (2:0), Авенира (6:1) и Ференцвароша (1:2), а црвено-бели су стигли до полуфинала, што је најбољи резултат клуба у овом такмичењу, које је престало да постоји 1999. године. Дуле Савић је у сезони 1974/75 постигао укупно 23 гола у свим такмичењима и био убедљиво најбољи стрелац екипе.

zzzzzzzzzzzzz1551636_368023453334566_734701689_n

Наредне сезоне је имао слабији учинак, јер је на 19 лигашких сусрета девет пута матирао противничке чуваре мреже, од чега три пута против Будућности (4:0), а једном и против Партизана (4:1). Прву шампионску титулу са црвено-белима, а уопште и први трофеј освојио је у сезони 1976/77, када је био други стрелац тима (иза Зорана Филиповића) са 15 голова на 25 првенствених мечева. Занимљиво је да је први гол у тој шампионској сезони постигао тек у 11. колу против Загреба (2:2), а у другом делу сезоне је био у великој форми. На пет узастопних мечева се уписао у стрелце, а у последњем колу против сарајевског Жељезничара постигао је чак четири поготка у победи од 5:2.

zzzzzzzzzzzzzDule-Savic-Admiral

Шампионат 1977/78 завршио је са шест голова на 16 мечева, а по други пут је постао најбољи стрелац лиге у сезони 1978/79, када је на 30 утакмица постигао чак 24 гола (поново четири у идентичној победи против Жељезничара од 5:2, а два у вечитом дербију за победу од 3:0 против редовне муштерије). Ипак, та сезона је прошла у знаку Звездиног похода до финала Купа УЕФА, а Дуле Савић је на том путу одиграо свих 12 мечева, колико и голман Александар Стојановић. Њих двојица су рекордери клуба по броју утакмица у једној сезони у европским куповима.

zzzzzzzxzunnamed

Голгетер црвено-белих постигао је пет голова у Купу УЕФА те сезоне. Погодио је мрежу Динама у Источном Берлину (2:5) у првом колу и у реваншу у Београду (4:1), затим се прославио голом против Арсенала (1:1) на Хајберију у 87. минуту за пролаз у четвртфинале, где је сјајним поготком из слободног ударца срушио Вест Бромвич Албион у Београду (1:0), а у полуфиналу је био стрелац победоносног гола против берлинске Херте (1:0). Мајстор за постизање голова главом је у тој сезони укупно забележио 33 поготка у свим такмичењима, али није стигао до трофеја, што је исправио у шампионској сезони 1979/80, када је са 11 погодака у шампионату предводио Црвену звезду до титуле првака Југославије (заправо је постигао 14 голова, али су мечеви против Жељезничара и Осијека регистровани службеним резултатима у корист Звезде, па му погоци са тих сусрета нису урачунати у званичну статистику). Посебно се издвојила победа у Сплиту против Хајдука од 3:1, где су црвено-бели ретко успевали да славе, а Дуле Савић је у том мечу постигао два гола.

zzzzzzzzzzzzzz1187302_312525982217647_1084199044_n

Наредну сезону је пропустио због војске, а Звезда је и без њега успела да одбрани трофеј и то са Здравком Боровницом, који је играо у нападу и био први стрелац црвено-белих у шампионској сезони, иако је до тада био дефанзивац. Дуле се у тим вратио у сезони 1981/82, када је још једном био голгетер екипе са 16 лигашких погодака на 30 утакмица, док је у освајању Купа учествовао са пет голова на четири меча, укључујући и два његова поготка против загребачког Динама у реваншу финала за победу од 4:2 и освајање националног купа после 11 година паузе. Исте сезоне је у Купу шампиона постигао четири гола – највише у тиму. Два пута се у стрелце уписао против Хибернијанса са Малте (8:1), а по једном против Бањика из Остраве (3:0) и Андерлехта (1:2), од кога је Звезда елиминисана у четвртфиналу. Маестрално је одиграо и јесењу полусезону 1982. године, када је на 15 утакмица постигао 13 голова, што је било довољно да на крају сезоне 1982/83 буде најбољи стрелац Звезде, а дуго је водио на листи најбољих голгетера у првенству све до пред крај, иако је већ увелико играо за Спортинг из Хихона, где је 1983. године наставио каријеру.

У сезони 1983/84 наступао је за француски Лил и на 36 лигашких мечева постигао 12 голова. следеће сезоне је био још успешнији и на 34 утакмице 13 пута се уписао у стрелце. Нова страница у Савићевој богатој каријери од 1985. године био је Кан. Већ у првој сезони у дресу овог клуба постигао је 15 погодака на 31 првенственој утакмици. Запажен учинак имао је и у сезони 1987/88, када је на 30 сусрета 11 пута матирао противничке чуваре мреже, а у дресу Кана је и завршио фудбалску каријеру 1989. године.

За репрезентацију Југославије одиграо је 12 утакмица и постигао четири гола. Дебитовао је 31. маја 1975. године против Холандије, када је постигао гол у победи од 3:0. Последњи меч за национални тим одиграо је 13. октобра 1982. против Норвешке у квалификацијама за Европско првенство, када је постигао једини гол за Југославију у поразу резултатом 1:3. Да је био по укусу тадашњих селектора сигурно је да би одиграо далеко више мечева, јер је по квалитету то и заслужио, али тада су владала правила састављања репрезентације по националном кључу, да би свака република имала по неког играча у селекцији.

Касније је био и спортски директор Црвене звезде, а и његов син Вујадин је играо за први тим црвено-белих пре неколико сезона. Дуле Савић је због борбености, агресивности и голгетерског умећа био миљеник навијача Звезде. Рок група “Прљави инспектор Блажа и кљунови“ има и једну песму о легендарном стрелцу Црвене звезде, а појавио се и у филму “Муње“, где је у једној сцени играо самог себе.

https://www.youtube.com/watch?v=qsY4DGnrRrQ

Повезане вести

Leave a Comment