Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездина кућа славнихКошаркаКошаркаНајновије

На данашњи дан: Рођен Владимир Цветковић

Владимир Цветковић “Цвеле“, један од најбољих кошаркаша у историји Црвене звезде, легендарни репрезентативац Југославије и генерални секретар фудбалског клуба Црвена звезда са којим је био шампион Европе и света, рођен је 24. маја 1941. године у Лозници.

Занимљиви су Цветковићеви почеци бављења спортом. Прво је због висине био фудбалски голман, али је у својој 14. години имао прелом рамене кости леве руке. Међутим после опоравка, једног лета је приликом скока у Дрину поново поломио рамену кост леве руке, што га је приковало за болнички кревет у Београду, где је лежао у гипсу две године, до своје 17. године. На крају боравка у болници после 700 дана и ноћи лева рука му је остала краћа за 2,5 центиметра и тања за бар један центиметар од десне. Хируршки захват оставио је траг од 20 центиметара, а ортопед га је саветовао да покуша да игра кошарку, како би ојачао руку. Цветковић је због поменутог ожиљка увек испод кошаркашког дреса носио мајицу да би сакрио последице прелома. Ипак то га није спречило да постане сјајан играч, о коме је почело да се прича, па је врло брзо стигао и до дреса Црвене звезде.

zzzzzzzzz1491737_412369612233283_1796570865063157811_n (1)

За први тим црвено-белих играо је од 1959. до 1972. године. Освојио је две шампионске титуле 1969. и 1972. и један Куп 1971. године. За Звезду је на 288 званичних утакмица постигао 5967 поена по чему је други стрелац у историји клуба (сјајан просек од 20,7 поена по мечу). Чак девет сезона је био лидер тима по броју постигнутих поена, што је рекорд који вероватно нико неће достићи у будућности. Два пута је био и најбољи стрелац лиге и то у време ненадмашног кошгетера Радивоја Кораћа.

У Звездином дресу дебитовао је 1959. годоине, а годину касније и у званичним утакмицама. Тада се још увек играло на отвореним теренима. Већ 1961. године био је трећи стрелац екипе, иза Сретена Драгојловића и Ратомира Вићентића, који ће му касније постати и кум. Цвеле је у тој сезони бележио 10,1 поен у шампионату Југославије. Први пут је био најбољи стрелац клуба у лиги 1962. године, када је на 18 утакмица просечно бележио 22,7 поена. У наредном шампионату имао је просек од 25,5 поена, али је Звезда тих година била у доњем делу табеле и поред сјајних појединаца какви су без сумње били Цветковић, Вићентић и Драгојловић. У првенству 1964. године Цветковић је имао просек од 23 поена по мечу, а Звезда је направила помак и заузела треће место на табели. Последњи пут је играо заједно са Вићентићем у тиму у шампионату 1965. године, када је имао просек од 28,2 поена по утакмици. Те године је проглашен и за најбољег спортисту СД Црвена звезда у првом избору Звездине ревије, која је касније постала традиционална награда и опстала је до данашњих дана.

Photo4706

Невероватно ефикасан је био у сезони 1966. године, када је на 22 утакмице постигао 755 поена – просек за данашње време нестварних 34,3 поена по мечу, што је апсолутни рекорд клуба у једној сезони. Тада је по први пут био најбољи стрелац лиге. На утакмици против Иванграда је те 1966. године постигао 57 поена, што му је лични рекорд и четврти најбољи учинак у историји клуба на једном мечу.

zzzzzzzzzzz1901683_401255463344698_112141574_n (1)

У првенственој сезони 1967. имао је просек од 32,2 поена по мечу. На сусрету против Олимпије убацио је 56 поена, а екипа је заузела треће место, као и у шампионату 1967/68, када је Цвеле бележио 27,1 поен по утакмици. Од те сезоне утакмице су почеле да се играју у дворанама, а прешло се и на систем такмичења јесен – пролеће, а до тада су се првенства одржавала у једној календарској години.

zzzzzzzzzzk4zgh0 (1)Владимир Цветковић је у сезони 1968/69 уз помоћ млађих саиграча Капичића, Симоновића, Вучинића и Славнића стигао до своје прве шампионске титуле са Звездом. Била је то и прва титула за клуб после паузе од 14 година. У 22 сусрета остварено је 19 победа и само три пораза, а Цветковић је са просеком од 27,3 поена поново био лидер тима.

Црвена звезда је у сезони 1969/70 први пут наступила у европским куповима и то у Купу шампиона, када је стигла међу осам најбољих тимова, а Цвеле, та легендарна осмица клуба са Малог Калемегдана, постигао је 195 поена на десет мечева у елитном такмичењу и био најефикаснији у тиму. У шампионату је бележио 19,7 поена и последњи пут био кошгетер екипе, а Звезди је за длаку измакла нова титула, коју је освојила љубљанска Олимпија. Цветковић је од 1962. до 1970. године свих девет пута био најбољи стрелац Звезде по укупном броју поена, а осам пута по просеку у истом периоду. Само је Сретен Драгојловић успео да га надмаши по просеку поена у сезони 1963. Први национални куп у историји клуба освојен је у сезони 1970/71, а Цвеле је са 98 поена у четири меча био најефикаснији кошаркаш у тиму. Комплетну каријеру провео је у Звезди од које се опростио као капитен шампионском титулом 1972. године, коју су црвено-бели освојили у мајсторици на неутралном терену у Љубљани савладавши Југопластику из Сплита резултатом 75:70.

Запажен учинак остварио је и у дресу репрезентације Југославије за коју је одиграо 149 утакмица и постигао 1276 поена. Освојио је чак четири сребрне медаље на великим такмичењима (Светско првенство 1963. и 1967. године, Олимпијске игре 1968. и Европско првенство 1969. године). На Првенству света у Монтевидеу 1967. године забележио је 48 поена на седам утакмица. У победи против Бразила (87:84) убацио је 15 поена. Исте године је био и први стрелац подмлађене репрезентације Југославије, која је на Европском шампионату у Финској заузела девето место. Постигао је 157 поена у девет мечева и са просеком од 17,4 по утакмици био четврти кошгетер турнира. У тријумфу над Шпанијом (82:68) постигао је 29 поена, док је Финској испоручио 24 поена у победи резултатом 68:59.

Photo3726

Оно по чему се и данас памти Цветковићев боравак у националном тиму су два погођена слободна бацања за победу против изузетно снажне селекције СССР-а на Олимпијским играма у Сијудад Мексику 1968. године, којом је Југославија обезбедила прву кошаркашку медаљу у историји на највећој светској смотри спорта. Совјети су савладани са 63:62 у полуфиналу и сребро је било у џепу. Цветковић је на тој утакмици постигао пет поена, а укупно 80 на турниру у девет утакмица, чиме је био четврти стрелац репрезентације. Најрасположенији је био у победи против Порторика (93:72), када је убацио 27 поена, док је у мечу против Шпаније (93:79) забележио 23 поена.

Последњи пут је на великим такмичењима у дресу репрезентације Југославије наступио на Европском првенству у Италији 1969. године, када је освојена још једна сребрна медаља, а Цвеле је у три меча постигао 24 поена. У колекцији има и две медаље на Медитеранским играма – бронзу 1963. у Напуљу и злато 1967. у Тунису.

Дипломирао је на Економском факултету у Београду и дуги низ година био је директор у Кварнеру, Инекс Туристу и Спортском центру “Ташмајдан“. Стечено искуство му је значајно помогло да постане легенда фудбалског клуба Црвена звезда, где је на месту генералног секретара за 18 година допринео освајању 18 трофеја у периоду од 1983. до 2001. године. Звезда је у то време била сјајно организована, а Цветковић је успешно координирао свим акцијама и држао конце у својим рукама. Максимално се посветио обавезама у клубу, пазио на сваки динар, па Звезда у то време никада није имала дугове. Заједно са својим сарадницима направио највећи источноевропски фудбалски клуб и достигао резултатски максимум освајањем титуле шампиона Европе и света 1991. године. Велике заслуге за те Звездине успехе имају тадашњи функционери клуба са Маракане, Миша Слијепчевић и Настадин Беговић, које ретко ко помиње када се поведе прича о Барију и Токију.

Повезане вести

1 comment

Anonymous мај 24, 2015 at 13:23

cvele legenda malo je reci

Reply

Leave a Comment