На данашњи дан: Микелоти одлучио победника Купа УЕФА у једној од највећих фудбалских неправди

Црвена звезда је у сезони 1978/79 незадрживо крчила пут ка трофеју у Купу УЕФА. Црвено-бели су из кола у коло играли све боље, и чинило се да нико неће моћи да их заустави у походу ка европском трофеју. Спортски, и није могао…

На данашњи дан 1979. године, одиграна је реванш утакмица финала Купа УЕФА између Борисије из Менхенгладбаха и Црвене звезде, у којој је домаћи тим победио са 1:0, и други пут у историји освојио пехар у овом такмичењу. Једини гол на мечу постигао је Данац Алан Симонсен, из пенала, који је видео – само судија Микелоти. Према оценама извештача, и целе фудбалске јавности, Црвена звезда је била далеко боља, заслужила трофеј, али су Немци ипак успели да тријумфују, пре свега захваљујући поклону поменутог судије.

Црвено-бели су на путу до полуфинала прво елиминисали Динамо из Берлина у I колу овог такмичења, после једног од највећих преокрета у историји нашег клуба (2:5, 4:1). Следећи су пали Шпанци (Спортинг Хихон – 1:0, 1:1), па два енглеска клуба (Арсенал – 1:0, 1:1 и ВБА – 1:0, 1:1). У полуфиналу пала је и берлинска Херта (1:0, 1:2), и заказано је финале се Борусијом. Клуб из Менхенгладбаха је тих година био један од најбољих тимова Европе, седамдесетих година прошлог века је више пута играо финала европских такмичења, укључујући и финале Купа шампиона у сезони 1976/77, када је био поражен од Ливерпула (1:3). У походу ка новом европском финалу, Борусија је прво лако елиминисала аустријски Штурм (5:1, 2:1), а затим избацила Бенфику тек после продужетака (0:0, 0:0 – 0:2). У осмини финала, пао је Шлонск из Вроцлава (1:1, 4:2), док је немачки тим у четвртфиналу био бољи од Манчестер Ситија (1:1, 3:1). Дуизбург је пао у полуфиналу (2:2, 4:1), па је Борусији остала још једна препрека ка трофеју – наша екипа.

У првој утакмици у Београду, на „Маракани“ се окупило преко 90.000 гледалаца. Црвена звезда је повела са 1:0 у 22. минуту голом Шестића, након асистенције Муслина. Црвено-бели су имали још неколико добрих прилика да увећају предност, али је остало 1:0 до полувремена. У другом полувремену, у јеку напада Звезде, један центаршут играча Борусије, Волерса, Јуришић је неспретно спровео у сопствену мрежу, и резултат је био изједначен. Покушавала је Звезда да поново дође до предности, али није успела да постигне гол, па је утакмица завршена резултатом 1:1.

Друга утакмица је одиграна у Дизелдорфу, а Звезда није одустајала од нападачке игре из прве утакмице. Ипак, Борусија је повела, голом из поменутог „пенала“. Симонсен је био сигуран са беле тачке, али то вођство није пореметило игру Звезде, која је наставила са нападима. Између осталог, шут Пижона са око 30 метара, голман Борусије, Кнајб, крајњим напором је скренуо у корнер. Борусија је имала још свега једну повољну прилику у првом полувремену, када се истакао голман Звезде, Стојановић, а углавном су се играле „викторије“ испред гола домаћина. Слично је било и у другом полувремену, али лопта просто није хтела у гол. Појачавала је Звезда темпо, домаћи су у неким моментима имали проблем да пређу центар, а камоли да дођу до гола Звезде. Није имала ни среће Звезда, Муслин је погодио место где се спајају пречка и статива, шут Шестића из изгледне прилике, завршио је поред гола. Муслин још једном није био прецизан пред крај меча, сам из петерца је шутирао тик поред стативе голмана Кнајба. Резултат је остао 1:0, и Борусија је освојила Куп УЕФА, у рекло би се једној од највећих неправди (ако не и највећој), која се догодила у финалима неког европског такмичења. „Roter Stern, Roter Stern“ орило се стадионом у Дизелдорфу, што такође довољно говори о игри Звезде, и о томе колико су Немци били импресионирани. Нажалост, трофеј је отишао у погрешне руке.

Капитен Борусије, чувени Берти Фогтс, изјавио је након што је примио пехар да је његова екипа тријумфовала уз доста среће, и да је Звезда била далеко бољи тим од њих, уз напомену да не жели да помиње судију. Извештачи са меча су сви били једногласни – Звезда је заслужила трофеј. Италијански коментатор из Дизелдорфа неколико пута током преноса је напоменуо да је само Микелоти видео пенал, а у тренутку када су пали Јуришић и Симонсен – узвикнуо је да је фаул – за Звезду. „Франс прес“ је писао да је једина грешка Јуришића у спорном тренутку била у чињеници што је као одбрамбени играч, стајао у свом шеснаестерцу. Са бројних страна су долазили коментари да Звезда не би требало да тугује, да је показала како се игра фудбал, и заслужила пехар, али ништа није могло да ублажи неправду, које се навијачи Звезде и даље сећају, и проклињу италијанског судију.

Борусија Менхенгладбах – Црвена звезда 1:0 (1:0)  – први меч 1:1

Дизелдорф, 23. мај 1979. године. Стадион: „Рајнстадион“. Гледалаца: 45.000. Судија: Алберто Микелоти (Италија). Стрелац: Симонсен у 18. минуту из пенала.

БОРУСИЈА МЕНХЕНГЛАДБАХ: Кнајб, Фогтс, Ханес, Франк Шафер, Ринглс, Вини Шафер, Кулик (Кепел), Горес, Рингелс, Симонсен, Линен. тренер: Удо Латек.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Стојановић, Јовановић, Милетовић, Јуришић, Муслин, Јовин, Петровић, Благојевић, Миловановић (Шестић), Савић, Милосављевић. тренер: Бранко Станковић.