Данас се навршава две деценије од јубиларног 100. вечитог дербија у коме је Црвена звезда преокренула резултат против Партизана головима Дарка Ковачевића и Митка Стојковског у финишу и стигла до победе од 2:1 у величанственој атмосфери пред чак 90.000 гледалаца. Овим тријумфом црвено-бели су направили кључни корак ка повратку титуле на Маракану.
Утакмица је одиграна у време санкција међународне заједнице према СР Југославији, али то није спречило навијаче Црвене звезде да направе феноменалну атмосферу и украсе трибину сјајном кореографијом, иако је два сата пре почетка било чарки између две групе навијача, па је неко бацио и сузавац услед чега су људи код западне и северне трибине и око службених улаза имали проблема, али је до почетка утакмице ветар учинио своје и отклонио тегобе. На стадиону је било и 35 страних извештача, који су били импресионирани атмосфером на трибинама. Црвено-бели су и пре ове утакмице имали бодовну предност у односу на црно-беле и Војводину, која је те сезоне била озбиљан ривал у шампионској трци.
Дејан “Рамбо“ Петковић је загрејао дланове капитена гостију Горана Пандуровића, који је био на правом месту приликом ударце Звездиног аса. Затим је Драган Ћирић избио испред Звонка Милојевића, али је акција прекинута због офсајда. Покушао је и Дарко Тешовић са дистанце, али није био довољно прецизан, иако је то био добар шут. Врло изгледну прилику сам себи је изборио Срђан Бајчетић. Шутирао је солидно, али не и довољно прецизно. Узвратио је гостујући састав преко Алберта Нађа који је уздрмао стативу Милојевићевог гола ударцем са дистанце. Садржајном првом полувремену недостајали су само голови. Небојша Крупниковић је са леве стране покушао да затресе мрежу, али је његов оштар ударац прохујао поред супротне стативе. На другој страни је Звонко Милојевић одбранио покушај Сава Милошевића са двадесетак метара. Због бакљаде на југу друго полувреме је каснило 10 минута.
“Рамбо“ Петковић је отворио друго део сусрета ударцем из даљине, али још једном поред гола. Његове враголије са лоптом нису остављале публику равнодушном, па је приликом једне такве акције још једном опробао ударац, али је Пандуровић био на правом месту. Много је било шутева са дистанце на јубиларном дербију, а један такав је био и покушај Саше Ћурчића из слободног ударца, међутим Звонко Милојевић се није дао изненадити и одбио је лопту у корнер. Милошевић је после корнера покушао главом, а лопта је закачила пречку и завршила у гол-ауту.
Нападач црно-белих је предводио полу-контру свог тима у 76. минуту, а у карамболу у шеснаестерцу Звезде најбоље се снашао Ненад Бјековић јуниор, који је пребацио лопту преко гол линије поред неколико смушених дефанзиваца црвено-белих. Бјековић је нешто касније пропустио изврсну прилику, када је пребацио гол са пет метара после брзог против удара гостију.
Црвено-бели су морали да крену на све или ништа, јер до краја није било много времена. Митко Стојковски је саплетен у казненом простору приликом једне акције, а за судију Бранимира Бабарогића није било дилеме – показао је на белу тачку. Звездин голгетер Дарко Ковачевић преузео је одговорност и у 84. минуту изједначио на 1:1. Пандуровић је кренуо у десну страну, а лопта је завршила у левом углу мреже.
Фудбалери Партизана се нису ни опоравили од шока, а само пет минута касније Дарко Ковачевић је шутнуо са преко 20 метара, Пандуровић је одбио лопту право на ноге Митку Стојковском који је погодио за победу у 89. минуту. Овај погодак је прославио македонског дефанзивца по чему га се многи и данас радо сећају, а Звезди је практично донео пресудне бодове у шампионској трци. Црвено-бели су добили и трофеј у трајно власништво за тријумф у јубиларном 100. дербију. Добре партије пружили су Петковић, Милојевић, Ковачевић, на другој страни Ђурић и Ћурчић, а играч утакмице био је Митко Стојковски, коме је припао и пехар за најбољег актера јубиларног 100. вечитог дербија.
100. вечити дерби, 33. коло шампионата СР Југославије 1994/95
Црвена звезда – Партизан 2:1 (0:0)
Београд, 6. мај 1995. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 90.000. Судија: Бранимир Бабарогић (Београд). Жути картони: Радмановић, Ковачевић, Крупниковић и Ђоровић (Црвена звезда), Бјековић, Ћурчић, Савељић и Нађ (Партизан). Стрелци: Ковачевић у 84. из пенала и Стојковски у 89. минуту за Црвену звезду, а Бјековић у 76. минуту за Партизан.
Црвена звезда: Милојевић, Стефановић, Г. Ђоровић, Радмановић, Стојковски, Бајчетић, Аџић (од 61. Живковић), Крупниковић, Ковачевић, Петковић (од 82. Перовић), Сакић. Тренер: Љубомир “Љупко“ Петровић.
Партизан: Пандуровић, Мирковић, Савељић, Нађ, Болић, Ђурић, Тешовић, Ћурчић (од 80. Треневски), Бјековић, Ћирић, Милошевић. Тренер: Љубиша Тумбаковић.
Тренер црвено-белих Љупко Петровић био је веома задовољан исходом дербија, који је његов тим одвео пред врата титуле са три бода више од другопласиране Војводине, а пет више од вечитог ривала:
– Ова утакмица нам је много значила. Добро смо знали колико је Партизан јак и желели смо да ово првенство приведемо, најзад, крају и зато смо били опрезни и задовољни и бодом. Морам да истакнем да је ово била најбоља игра Партизана против нас од када ја седим на тренерској клупи Звезде. Мој тим није у већем делу меча играо у складу са својим могућностима, у ствари играо је испод свог нивоа. Играли смо на резултат и када смо примили гол кренули смо да изједначимо. Успели смо то срећно, после пенала, практично без шансе, а после и дошли до другог победоносног гола. Не би било у реду да после овакве победе критикујем јавно моје играче, али имаћу и те како шта да им још кажем – поручио је Љупко Петровић, који је на крају ове сезоне свој низ на клупи црвено-белих заокружио дуплом круном након титуле првака Европе и шампионског трофеја у СФР Југославији у сезони 1990/91.
Митко Стојковски није имао дилему што се тиче најдражег поготка у својој каријери:
– Против Партизана сам играо 20 пута, од тога тачно половину првенствених мечева. У драматичном финишу дао сам победоносни и одсад мој најдражи гол у каријери. Ако будемо играли у Купу шампиона остајем и наредне сезоне у клубу.
Нажалост то се није десило, јер је УЕФА после укидања санкција ускратила нашем шампиону наступ у најелитнијем такмичењу, па је Звезда играла у Купу УЕФА.
Звонко Милојевић је током дуге каријере у Звездином дресу претурио преко главе много дербија, а после победе у јубиларном окршају вечитих раздрагано је констатовао:
– Када смо примили гол мислио сам да од победе нема ништа. Ипак, успели смо и овај тријумф поклањамо нашим верним навијачима.
Рамбо Петковић је био међу најбољим фудбалерима у победничком тиму:
– Овом победом смо потврдили да смо заслужено надомак титуле шампиона.
На крају шампионата црвено-бели су стигли до титуле са три бода више од Партизана и пет од Војводине. Импресивно делује и податак да су Звездини фудбалери постигли 99 голова на 36 првенствених утакмица и са просеком од 2,75 по мечу били далеко најефикаснији у лиги. Предњачили су голгетери Дарко Ковачевић са 24 и Небојша Крупниковић са 23 поготка. Рачунајући и Куп сусрете постигли су по 28 голова, а црвено-бели су се у сезони за незаборав окитили дуплом круном.
