Moja Crvena Zvezda
АнализеВажноДомаћа такмичењаКлупска дешавањаНајновијеОдбојкаОдбојка

ЖОК Црвена звезда – резиме сезоне 2014/15: Недостајали трофеји

Још једна дуга и релативно успешна одбојкашка сезона је иза нас, ако узмемо у обзир оба клуба наше породице. Али, црвено-беле даме нису донеле трофеје на Маракану као неких претходних година, иако су опет биле у завршници оба домаћа такмичења. У Европи је резултат био мање-више очекиван – испадање у четвртфиналу од Локомотиве из Бакуа, а сада је време за сумирање урађеног. Сезона је била реална у односу на квалитет екипе, можда је изостало очекивано финале плеј-офа шампионата са Визуром, али је у односу на очекивања од девојака била неуспешна. После пет година Црвена звезда први пут сезону завршава без трофеја.

Звезда је задржала све играчице из прве поставе, у односу на крај сезоне 2012/13, а још пред крај прошле сезоне конкуренција на либеру појачана је довођењем бившег капитена, искусне Нине Росић. И то је био највећи проблем, јер је Нина била једино појачање клуба. Звезда је у сезони за нама имала доста млад тим, и био је потребан још неко искусан да помогне девојкама у одлучујућим борбама, као бивша Звездина играчица, Марта Дрпа, у суботичком Спартаку. Маја Симић (20 година, техничар) остала је на позајмици у Радничком из Београда, док је Сара Војнић-Пурчар (19, примач сервиса) из крагујевачког Смеча 5 позајмицу наставила у Јединству из Старе Пазове. Пред сам почетак сезоне клуб се одлучио да још неке играчице сезону проведу у клубовима где ће добити већу шансу – Катарина Маринковић (19, примач сервиса) придружила се Маји Симић на Црвеном крсту, док је Јелена Новаковић (19, коректор) сезону провела у Панчеву, у екипи Динама. После 10 година у којима је легендарни Ратко Павличевић био главни тренер, прошле године дошло је до смене – Бранко Ковачевић преузео је најбоље Звездине одбојкашице од Ласла Лукача, који је водио екипу до краја сезоне 2013/14. Утисак је да је су права појачања изостала, иако је Визура била прилично убедљива и врло квалитетна током целе прошле и ове сезоне, и да је одлука да се ослони на оно што је већ било ту погрешна. Позитивна ствар је свакако чињеница да је Бојани Миленковић (18, примач сервиса) пружена шанса, и да је она била стартни примач током целе сезоне, а потписивањем првог професионалног уговора је свакако и Звездина и српска одбојкашка будућност.

Две ствари које нисмо навикли да гледамо када су одбојкашице Црвене звезде у питању, биле су присутне од првог до последњег меча и биле су главне карактеристике ове сезоне – бројне осцилације у игри и мањак самопоуздања. Углавном, Црвена звезда је позната као стабилна екипа која је најбоља кад је најтеже, што захтева велико самопоуздање. А оно је у Звезди сазидано трофејима и шампионским карактером у протеклом периоду. Од утакмице првог кола против Динама, па све до полуфиналне серије са Спартаком, црвено-беле су имале велике падове у игри, и често губиле ,,добијено“. Нису успевале да нађу прави ритам који ће задржати неко време и играти добро у континуитету. Најбољи доказ недостатка самопоуздања су и убедљиви порази од Визуре – три пута по 3:0. ,,Ајкулице“ јесу сада квалитетнија екипа, али сигурно је да су црвено-беле много, много боље од скора 9:0 из три утакмице. Меч полуфинала Купа је и права слика која је осликала Звездину сезону. На моменте Звезда је приказивала заиста одличну игру (прва два сета полуфинала Купа), али тада следи велики пад, како физички, тако и психички – пре свега. Иако је Визура наступала без Тијане Бошковић и Наташе Чикириз, Звездина игра у прва два полуфинална сета Купа Србије је била пример како треба и како може. А онда страх који се уливао и неке грешке које никако нису нешто што се приписује Звездиним одбојкашицама. Чињеница која још више чуди када се узме у обзир да ту има одбојкашица које су више година ту, и узеле су доста трофеја, како у млађим категоријама, тако и у сениорским такмичењима. Ипак, и то је заслуга тренера. Када екипа води против главног ривала и стекне велику предност у мечу на испадање и трофеј, тада је више од тактичара на клупи потребна јака личност, и неко ко мора и може да те убеди да можеш. Исто важи и за плеј-оф мечеве. Поред играчког кадра, којим ће озбиљно морати да се позабаве, сигурно да ће и ове ставке бити нешто о чeму ће људи у клубу морати да размишљају у паузи до следеће сезоне. Проблем је и промена хале у којој играју девојке, другу сезону узастопно.

Meђутим, било је и добрих ствари током ове сезоне. У полуфиналној серији плеј-офа Звезда је два пута славила у Суботици, а ако узмемо у обзир да је скор Визуре у Суботици 1/2, то је свакако ствар вредна помена. Звезда је славила у прва два меча полуфиналне серије, и добијала неизвесне завршнице, што је била бољка ове сезоне, направила два брејка и пркосила чињеници коју смо напоменули у пасусу изнад. Јелена Трнић је забележила невероватних 10 поена из блока, а Љубица Кецман је играла одлично. Показале су девојке да за њих важи она стара, добра флоскула „најбоље кад је најтеже“. Уз поменути Куп, то су сигурно најбољи моменти сезоне. Такође, црвено-беле су биле веома добре у самој завршници првенства, када им је са шест узастопних победа замало измакло друго место на крају регуларног дела и предност домаћег терена. Деловало је да су узеле замах на време. Када се не гледа само резултатски аспект било је и више позитивних ствари – младе играчице. Поменута Бојана Миленковић добила је своје минуте, и показала да се екипа може градити на њој у годинама које долазе. Такође, још неке играчице добиле су својих ,,пет минута“ – Милица Тасић, Милка Стијепић и Анастасија Секулић, али колико оне могу време ће показати. Нешто више поверења указано је Александри Брђовић и одлично их je искористила. С обзиром да је вероватно време за растанак са капитеном Јулијом Миловиц, тек ћемо гледати шта може девојка из одбојкашке породице. Наш утисак је да је може много, и да је њен одбојкашки осећај веома истанчан. Потез у петом, одлучујућем мечу полуфиналне серије против Спартака, када је у првом контакту при уласку у игру, у контри, фантастично „скувала“ и „замрзла“ противнице довољно говори о оној фрази – „лепота је у очима посматрача“.

zokСвакако, уз Љубицу Кецман, Звездин покретач била је сјајна Адела Хелић. МВП свега у чему учествује је имала повреду почетком сезоне, а када се тотално опоравила и ухватила свој ритам, била је неумољива и веома ефикасна, а потврду феноменалних партија је добила позивом у репрезентацију Србије за прве Европске игре у Бакуу. Уз Аделу Хелић, на списку се нашла и Мина Поповић, која је у тандему са Јеленом Трнић чинила одличан блокерски пар на мрежи.

Звезду ће напустити Љубица Кецман, вероватно и Теодора Пушић и Јулија Миловиц, можда и Адела Хелић, па су појачања и више него неопходна. Оно што свакако радује јесте да Звезда има бисере у својим млађим категоријама. Уз Бојану Миленковић, Сару Војнић-Пурчар, Мају Симић, Јелену Новаковић… Звезда има „неке нове клинцезе“. Александра Брђовић је показала да Звезда на позицији техничара не мора да брине за будућност, ту је и Ана Јакшић. У освајању сребрне медаље на првенству Европе за кадеткиње, пет одбојкашица Црвене звезде су дале велики допринос у освајању медаље – поред Ане Јакшић, најбољи либеро првенства Тијана Милојевић и примачи Ања Ашоња, Анастасија Секулић и Милица Тасић. Није фраза, али одлазак Љубице Кецман ће бити јако тешко надоместити, а Црвеној звезди фали лидер још од одласка невероватне Ане Бјелице. Ана је била кључ за сваку браву. Уколико екипу напусти и Адела Хелић, црвено-бели ће имати практично нов тим. Смена генерације после потпуне доминације у српској одбојци је била потребна, а како је ЖОК Црвена звезда синоним за одличну организацију, верујемо ће да ће се од следеће сезоне све вратити на своје место и да ће се од избора новог тренера до тима све скоцкати како треба. Нека нова генерација за неку нову доминацију.

Оно што је сигурно јесте да Звездине даме никад нису саме. Ми смо увек уз њих.

Повезане вести

Leave a Comment