Црвена звезда је у једној од најлошијих првенствених сезона у клупској историји потпуно заблистала у 32. вечитом дербију који је одигран 28. априла 1963. године и славила против Партизана резултатом 2:1, мада је по игри и створеним шансама заслужила много убедљивији тријумф. Оба гола за победнички састав постигао је голгетер Бора Костић, док је стрелац за црно-беле био Велибор Васовић, који ће касније заиграти и за црвено-беле, а мање од две и по деценије након ове утакмице постати и тренер најтрофејнијег српског клуба.
Дерби је оправдао висока очекивања, а постојали су и сви предуслови да тако буде. Време је било лепо и погодно за игру, а стадион као и увек пун када се састају вечити ривали. Црвено-бели су пред 21. коло били шести на табели са 21 бодом, док је Партизан делио прво место са загребачким Динамом са по 33 бода. Међутим, то се на 32. дербију уопште није видело, већ је изгледало као да је Црвена звезда била тим који је боље пласиран.
Звезда је од почетка загосподарила средином терена и то преко сјајног Војислава Мелића, који је делио лопте као на тацни и неуморног Сретена Ђурице. Црвено-бели су потпуно држали све конце у својим рукама током првих 45 минута, што је гостујући тим чинило нервозним, јер никако нису успевали да дођу до своје игре, која је била прилично растрзана. Препустили су теренску иницијативу Звезди у намери да освоје бод, али им то није пошло за ногом поред расположене чете Мише Павића.
Црвена звезда је стигла до предности у 30. минуту преко бомбардера Боре Костића, који је волеј ударцем из непосредне близине матирао Милутина Шошкића. Томе је претходио центаршут Јована Анђелковића, који је изненадио играче Партизана Михајловића и Јончића. Звезда је наставила са ураганским нападима и после вођства, па је Лука Малешев у 33. минуту уздрмао пречку, а само три минута касније Михајловић је избио лопту са саме гол линије, иако је остало нејасно да ли је лопта целим обимом прешла црту. У то време је било врло тешко утврдити овако нешто, а најбољи пример је финална утакмица Светског првенства из 1966. године.
Црвено-бели су одиграли најбоље прво полувреме те сезоне и потпуно надвисили ривала, а да је било мало више присебности и среће могли су да имају и убедљивије вођство. У наставку се одмах на почетку догодио и инцидент на терену који је могао да одреди даљи ток сусрета. Благоје Митић из црвено-белог тима фаулирао је свог презимењака у црно-белом дресу, а затим је пришао да се извини ривалу због старта, а Партизанов Митић га је обема ногама ударио у браду. У близини се нашао Војкан Мелић, мозак игре Црвене звезде, који је ударио црно-белог Митића, па их је судија обојицу искључио из игре. То је био већи хендикеп а Звезду, јер је Мелић представљао узданицу екипе.
Црно-бели су кренули у офанзиву и резултат тога био је изједначујући гол који је Васовић постигао у 65. минуту после гужве којој је претходио слободан ударац, који судија није ни требало да досуди, јер је старт играча Црвене звезде био исправан и на лопту. У неколико наврата сјајним интервенцијама истакао се и чувар мреже црвено-белих Мирко Стојановић, а затим је чета Мише Павића узвратила. Звезда је имала шансу утакмице коју Сретен Ђурица није успео да реализује, али је након тога поново повела.
У 76. минуту досуђен је фаул за Црвену звезду, иако се стекао утисак да прекршаја није било. Бора Костић је силовито шутирао, а лопта је од силине ударца добила јак “ефе“, прошла кроз живи зид и одсела у мрежи немоћног Шошкића. Судија Тешанић је у финишу утакмице прекршај над фудбалером Црвене звезде који се догодио у шеснаестерцу извукао ван и тако онемогућио екипу да реши утакмицу са беле тачке. Након тога је компензовао ту одлуку тако што није досудио једанаестерац за Партизан, када је оборен Чебинац.
Звезда је на крају потпуно заслужено славила, а по игри је могла и морала до убедљивије победе. Међутим, до ње није дошла и због хроничне неефикасности коју је имала током целе сезоне. Поред одличних партија двоструког стрелца Боривоја Костића, Мелића (до искључења) и Ђурице истакао се и Благоје Митић, који је много помагао навали, као и снажна дефанзивна линија са Владицом Поповићем и Миланом Чопом уз одличног голмана Мирка Стојановића. Ведете екипе Стјепана Бобека се у таквом односу снага нису наиграле, што је утицало да их Динамо престигне на челу табеле после минималне победе над ОФК Београдом од 1:0.
32. вечити дерби, 21. коло шампионата Југославије 1962/63
Партизан – Црвена звезда 1:2 (0:1)
Стадион: ЈНА. Гледалаца: 55.000. Судија: Тешанић. Стрелци: Костић у 30. и 76. минуту за Црвену звезду, а Васовић у 65. минуту за Партизан. Искључени су: Мелић (Црвена звезда) и Љ. Митић (Партизан) у 46. минуту.
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Јончић, Љ. Митић, Љ. Михајловић, Васовић, Чебинац, Ковачевић, Милутиновић, Галић, Виславски. Тренер: Бобек.
Црвена звезда: М. Стојановић, М. Шекуларац, Томић, Б. Митић, Чоп, В. Поповић, Ј. Анђелковић, Мелић, Малешев, Ђурица, Костић. Тренер: Павић.
Звезда је на крају шампионата заузела тек седмо место са само 21 постигнутим голом на 26 утакмица. Неефикаснија је једино била четрнаестопласирана титоградска Будућност са 19 погодака. Партизан је освојио титулу са пет бодова више од загребачког Динама, а за црвено-беле су у овој сезони дебитовали млади и талентовани играчи међу којима су били Милан Живадиновић, Драган Џајић, Ратомир Дујковић, Живорад Јевтић, Дејан Бекић, Душан Радоњић… У сезони 1962/63 Звезда је избацила бечки Рапид и Барселону у Купу сајамских градова, где ју је у четвртфиналу зауставила Рома. Већ у следећој сезони 1963/64 црвено-бели су освојили дуплу круну – титулу са три бода више од другопласираног ОФК Београда, а Куп са убедљивих 3:0 у финалу против загребачког Динама.
