Пре него што је Боби Марјановић са слободних бацања донео победу, Чарлс Џенкинс је морао да погоди са пенала. Смирено и сигурно, после тројке Блажича, Звезда је била на корак од победе. За Mozzart Sport, Ђенка је отркио да му се није тресла рука и да има мали ритуал.
– Најважнија ствар је то што смо победили у овој изузетно тешкој утакмици. Нећу увек бити добар, нећу одиграти савршену утакмицу, али увек ћу дати свој максимум како бих тиму донео победу, рекао је Џенкинс на почетку разговора, а затим похвалио саиграче:
„Боби је био фантастичан као и увек, Калина такође. Они су срце и душа овог тима, а веома важни шрафови су и играчи попут Бранка Лазића и Јаке Блажича. Лука Митровић је био добар…“.
Миљеник публике потом је описао како је у његовим очима изгледало бити на терену последњих пет минута.
– Били смо на пет минута до краја, а губили смо осам разлике. Али, онда смо пронашли снагу у нама и почели да погађамо неке јако битне шутеве. Лука је два пута одлично зауставио Џејмса Гиста, успели смо да се подигнемо после периода у којем нас је Панатинаикос потпуно надиграо. Успели смо да се подигнемо да их надскочимо и надиграмо и на крају победимо. Била је то клацкалица без краја, вођства су се константно смењивала, а за нас је јако важно то што смо успели да славимо у таквом мечу и против таквог тима какав је Панатинаикос.
Да ли су ти се руке тресле код оних слободних бацања на крају?
– Коме?! Мени? Не, никако! Био сам и раније у ситуацији да морам да узмем тако тешка бацања, а себе сам временом научио да разговарам помало сам са собом непосредно пре извођења бацања, како бих се подигао и погодио. У тим тренуцима осећао сам се опуштено.
Колико вам значи оваква победа над вишеструким шампионом Европе, посебно у тренутку када вам стижу мечеви плеј-офа Јадранске лиге са Партизаном?
– Много! Када знаш да против тако великог тима и када дођеш у могућност да имаш посед лопте… Ми смо успели да се подигнемо и савладамо све препреке које су поставили пред нас – од удвајања Бобана Марјановића, преко терања Маркуса Вилијамса да не држи лопту толико у својим рукама… Из свега тога научили смо много и то ће нас припремити за оно што нас очекује до краја сезоне. Успели смо да се прилагодимо на начин игре који нама није одговарао, да коригујемо неке ствари и победимо. То показује много о овом тиму, играчима, али и тренерима, који су нам поставили игру на тај начин да се уклопимо како треба.
Џенкинс није желео да говори о томе да ли су играчи на тренинзима вежбали нападе у ситуацији када је Бобан Марјановић удвојен, али је рекао следеће:
– Боби има 222 центиметара висине и искрено не знам колико удвајање на њега може да утиче, с обзиром да он с лакоћом може да подели лопту саиграчима преко противника. А за све то захвалите њему, зато што је стрпљив и размишља много. На почетку сезоне када се налазио у таквим ситуацијама покушавао је да нападе реши сам, а сада прво погледа распоред саиграча и дели им лопте, чита ситуације и тачно зна шта и колико може, уједно и да лепо погледа какав је распоред саиграча. То је луксуз када имате толику висину. Ја то, на пример, никада нећу моћи, а он то уради с лакоћом и каже: ‘Аха, добро, видим ко је слободан’. То је његова предност.
У овогодишњи плеј-оф улазиш са искуством који носиш од прошле сезоне. Колико ће ти то помоћи да смиреније кренеш у јуриш на Партизан?
– Прошле године све је то било ново за мене, сада су ствари другачије. Пре свега, много је већи улог. Искрено, није ни битно колико пута смо играли до сада и шта се до сада дешавало, важне су само ове утакмице. Још увек памтим оно што нам се десило против Цибоне прошле сезоне, то јако добро памтимо сви. Све оно што смо остварили до сада мора да остане за нама, и одлична сезона и сви добри резултати, крећемо од нуле и ми и они. Сада морамо да испунимо циљеве и одрадимо посао до краја.
