Победом у 40. вечитом дербију, који је одигран 26. марта 1967. године, Црвена звезда је наставила серију без пораза у вечитим дебијима која је до тада износила пет година. Генерација коју је предводио Драган Џајић имала је примат у граду, а у наредним годинама је завладала и југословенским фудбалом.
Партизан је пред овај дерби проглашен за фаворита због друге позиције на табели. Црно-бели су имали три бода мање од водећег Сарајева, док су црвено-бели заузимали пето место са шест бодова мање од Сарајлија. Ипак, традиција на новом стадиону Црвене звезде није прекинута, па је екипа Миљана Миљанића још једном изашла као победник из утакмице са највећим ривалом.
На популаној Маракани било је присутно око 80.000 гледалаца. У таквој атмосфери, чији су неизоставни декор биле заставе и сирене, по лепом и сунчаном дану, гостујући тим је већ на почетку поклекао, као и много пута у историји одузеле су им се ноге у гротлу Звездине тврђаве. Ђорђе Милић је на асистенцију Трифуна Михајловића у трећем минуту лобовао Ивана Ћурковића и довео Звезду у вођство од 1:0. Међутим, ривал је изједначио у 20. минуту поготком Мустафе Хасанагића, који се најбоље снашао у шеснаестерцу домаће екипе после грешке Звездиног дефанзивца Александра Стојановића. Врло ефикасно прво полувреме зачинио је лепим голом најбољи играч Звезде, Драган Џајић, који је у 30. минуту упутио изузетно прецизан ударац, а лопта се од стативе одбила у Ћурковићеву мрежу за 2:1. Само седам минута касније Бечејац је из очигледног офсајда изједначио на 2:2. Била је то прва од две велике грешке интернационалног судије Миливоја Гугуловића. Бечејац се у 42. минуту неспортски понео према помоћном судији, увредивши га без видљивог разлога, да би помоћник о томе обавестио главног судију, па је фудбалер црно-белих искључен и тиме постао трагичар утакмице.
Једна од стартних постава Црвене звезде из сезоне 1966/67.
Након бурног првог полувремена, Звезда је са играчем више у наставку желела да стигне до новог вођства. Џајић је био централна фигура у нападачким акцијама, а капитен Војислав Мелић и Ђорђе Милић су му на овом мечу били велика подршка. Са друге стране је у одбрани доминирао голман Ратомир Дујковић, који је показао велику сигурност и поред две лопте у његовој мрежи. У 62. минуту судија Гугуловић је начинио другу велику грешку. Драган Џајић је преварио Бранка Рашовића у казненом простору, дефанзивац Партизана га је срушио, али судија се није огласио. У 75. минуту, велики мајстор ове игре, Трифун Михајловић, је упутио сјајан центаршут, а Јован Аћимовић је главом затресао мрежу и испоставило се донео победу Звезди од 3:2. Десило се то у тренутку када су тимови били бројчано изједначени, јер је Мелић био ван терена, како би му се указала помоћ после лакше повреде. Имали су црвено-бели велику прилику да у финишу отклоне све дилеме око победника. Џајић је у шеснаестерцу преварио Ђорђевића, овај га је оборио, а Гугуловић овога пута није имао дилему и показао је на белу тачку. Ипак, неписано правило да играч над којим је направљен пенал не би требало да га изведе, показало се још једном као тачно, јер је Ћурковић одбранио шут, а Џаја није био прецизан ни из другог покушаја, после одбијене лопте. Иначе, на снимку испод је дошло до грешке, јер је стрелац другог гола био Џајић, а не Аћимовић, који је постигао трећи гол.
Иако је меч у већем делу био коректан било је и неколико грубих стартова, као у ситуацији када је Аца Марковић “ђоном“ покосио Хасанагића, а на другој страни Рашовић оштро стартовао на Кулета Аћимовића. Играчи Партизана су сагорели у жељи, а црвено-бели су пас игром однели превагу на терену. Ратомир Дујковић је био најбољи на терену у победничком тиму. У другом полувремену није примио гол, изашао је као победник из већине ситуација, а ни код примљених голова није било његове кривице. Одличну игре пружио је Дејан Бекић, као и Војислав Мелић својим опасним јуришима. Јован Аћимовић је мајсторски извео неке потезе и одлучио победника, Ђорђе Милић је био префињен у неким акцијама, Трифке Михајловић се издвојио са две асистенције, а Драган Џајић је био стална опасност по противничку одбрану, али у неколико ситуација себичан и лежеран. У тиму Партизана најбољи утисак оставио је Мустафа Хасанагић, стрелац првог гола за свој тим, Михајловић и Рашовић су пружили добре партије, док је Ћурковићу на душу иду први и трећи гол и поред неколико одличних интервенција.
Капитен Црвене звезде, Војислав Мелић, био је задовољан због победе, али је и жалио за неколико пропуштених прилика своје екипе:
– Криво ми је што нисмо искористили шансу и постигли бар пет голова. У сваком случају, заслужено смо победили.
Драган Џајић се осврнуо на неискоришћени једанаестерац у финишу утакмице:
– Осетио сам да нисам сигуран и срећан. Можда је требало да препустим другом извођење једанаестерца.
40. вечити дерби, 19. коло првенства Југославије 1966/67
Црвена звезда – Партизан 3:2 (2:2)
Београд, 26. март 1967. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 80.000. Судија: Миливоје Гугуловић (Ниш). Стрелци: Милић у 3, Џајић у 30. и Аћимовић у 75. минуту за Црвену звезду, а Хасанагић у 20. и Бечејац у 37. минуту за Партизан. Црвени картон: Бечејац 42. минут.
Црвена звезда: Дујковић, А. Стојановић (Дакић), Карапанџић, Мелић, А. Марковић, Бекић, Кленковски, J. Аћимовић, Милић, Т. Михајловић, Џајић.
Партизан: Ћурковић, Пауновић, Дамјановић, Бечејац, Рашовић, Љ. Михајловић, Бајић, Ђорђевић, Хасанагић, Виславски, Пирмајер.
На крају сезоне 1966/67 Црвена звезда је заузела пето место, док је Партизан био трећи. Прву титулу у историји клуба освојила је екипа Сарајева. Био је то један од ретких шампионата у коме неки тим из велике четворке није стигао до првог места. Црвено-бели су са појачањима, која су довели у летњем прелазном року 1967. године, склопили шампионски састав и у наредне три сезоне доминирали југословенским фудбалом.
https://www.youtube.com/watch?v=YZfMWIQD2ZU
