Илија Најдоски, легендарни дефанзивац Фудбалског клуба Црвена звезда, члан екипе која је постала европски и светски шампион, рођен је 26. марта 1964. године у Крушеву. За четири године у клубу освојио је шест трофеја.
Најдоски је у црвено-белом дресу одиграо 162 званичне утакмице уз осам постигнутих голова. Учествовао је у освајању Купа европских шампиона 1991. године, Интерконтиненталног купа 1991. године, три шампионске титуле 1990, 1991. и 1992. и једног Купа Југославије 1990. године. Био је познат као бескомпромисни борац, изузетно чврст играч, који је ишао главом тамо где други нису смели ногом и због свега тога био је љубимац Звездиног севера.
Каријеру је почео у јуниорима екипе Питу Гули из Крушева (1978/79), да би касније постао члан Победе из Прилепа, где је провео четири године, од 1979. до 1983. Брзо је напредовао и стигао до дреса Вардара из Скопља у чијем дресу је од 1983. до 1988. године одиграо преко 100 лигашких мечева и заједно са Дарком Панчевим освојио титулу 1987. године, која им је касније одузета и додељена Партизану.
Илија је у јуну 1988. године постао фудбалер Црвене звезде. У истом прелазном року у клуб су стигли Дејан Савићевић и Дарко Панчев, али су они одмах отишли у војску. У првој сезони у клубу одиграо је 30 утакмица у свим такмичењима уз два постигнута гола, против Ријеке (2:1) и Осијека (3:1). Трофеји су изостали, а у сећању навијача остали су незаборавни мечеви против Милана у Купу шампиона, где је Илија “Громовник“ играо на обе утакмице, као и на оној која је прекинута због магле. У почетку је добио епитет грубог играча, али, убрзо су и судије увиделе да то није баш тако, јер Илија никада није повредио противничког фудбалера на терену.
Већ у сезони 1989/90 освојена је дупла круна, а Најдоски је наступио на 29 утакмица у шампионату уз један постигнут гол, у победи против Вележа од 4:0, док је у освајању Купа наступио на свих осам мечева. У Купу УЕФА је доживљен пораз у Келну (0:3), који је свима у клубу тешко пао, али су сви европски неуспеси наплаћени у сезони 1990/91, када је Црвена звезда постала шампион Европе. Најдоски је одиграо шест утакмица у походу на европски трон. У финалу у Барију потпуно је зауставио сјајног стрелца Олимпика из Марсеља Жан-Пјера Папена, који је те сезоне играо у животној форми. Бедем црвено-белих пред голом, који су чинили Миодраг Белодедић и Илија Најдоски био је готово непрелазан у то време и ова два легендарна дефанзивца су без сумње дали огроман допринос у највећим успесима у историји клуба и спадају у најбоље одбрамбене тандеме које је Звезда икада имала, ако не и најбољи. У одбрани шампионске титуле сакупио је 32 меча уз два поготка у победама против Будућности (4:1) и Партизана (3:1).
Црвено-бели су 8. децембра 1991. године у Токију постали владари фудбалске планете победом над чилеанским Коло Колом од 3:0, а Илија је подигао трофеј као заменик капитена после искључења Дејана Савићевића у самом финишу првог полувремена. Звезда је 1992. године освојила и трећу узастопну шампионску титулу уз 29 мечева и два постигнута гола Звездиног стаменог дефанзивца у победама против Спартака (6:2) и Вардара (3:2). Започео је и сезону 1992/93 у Звезди, када је против београдског Радничког (4:0) одиграо последњи меч у црвено-белом дресу у првом колу новог шампионата. Пре тога је наступио и у Купу против Телеоптика (5:0), али се у кратком периоду практично цео шампионски тим Црвене звезде расуо на разне стране света због санкција и тешке ситуације у земљи.
Најдоски је каријеру наставио у шпанском Ваљадолиду, где је од 1992. до 1994. године забележио 54 лигашка меча уз два поготка. Наступао је касније и за турски Денизли (1994/95), где је доживео озбиљну повреду. Пукла му је тетива, што је утицало да раније заврши каријеру, јер је могао да игра још неколико година. Носио је и дресове ЦСКА из Софије (1995/96) и швајцарског Сиона са којим је у сезони 1996/97 освојио дуплу круну и окачио копачке о клин.
За репрезентацију Југославије одиграо је 11 утакмица уз један постигнут гол. Дебитовао је 12. септембра 1990. године против Северне Ирске (2:0) у Белфасту, а последњи наступ је забележио против Холандије (0:2). За Македонију је забележио десет одиграних мечева у периоду од 1993. до 1996. године, а наступио је и на првој утакмици коју је ова селекција одиграла у својој историји 13. октобра 1993. против Словеније у Крању. Једно време је био члан Управног одбора ФС Македоније, али се брзо повукао из фудбала.
Пре извесног времена је у интервјуу за магазин Звезда Србија изјавио да је свака екипа са Балкана морала да буде дупло боља од осталих да би освојила Куп шампиона, јер оно што је Звезда урадила 1991. године није било симпатично Западној Европи. Најдоски је данас ван фудбала. Прати Звездине утакмице и дружи се са Дарком Панчевим, а његов син Дино Најдоски, који је рођен у Београду је млади репрезентативац Македоније.
