Ушао је у игру у другом полувремену 28. маја 2014. године, у утакмици последњег кола у којој су се састали Војводина и Црвена звезда. Било му је потребно нешто више од једног минута да постигне свој први гол за сениорски тим, и уђе у историју нашег клуба као најмлађи стрелац.
Поново је Војводина била „жртва“ Звездиног младог нападача, Луке Јовића. И поново је Јовић био стрелац трећег и последњег гола на утакмици, којим је постављен коначан резултат.
– Тако се наместило, да баш против Војводине будем ефикасан. Није ми битан противник, увек желим да тресем мрежу. Много ми значи овај гол, ни после утакмице нисам могао да опишем колико ми значи, не могу ни сада. Катаи ми је послао феноменалну лопту, и успео сам да погодим ближи угао, како сам и желео – покушао је да се присети Јовић.
Црвена звезда је убедљиво савладала ривала са којим је у прошлости имала доста проблема на највећем српском стадиону. Ипак, црвено-бели из Београда су везали две победе против црвено-белих из Новог Сада.
– Резултат јесте убедљив, али утакмица је била јако тешка. Пре свега у тркачком смислу, много смо претрчали, а ни фудбалери Војводине нису заостајали, напротив, терали су нас да будемо агресивни и покретљиви. Након нашег првог гола, имали су већи посед лопте, и свака „ничија“ је припала њима, то нам је свакако реметило игру. У другом полувремену смо преузели конце игре у своје руке, и успешно смо привели утакмицу крају – објашњава Јовић.
Многи фудбалери су истакли да кључ боље игре лежи у добро одрађеним припремама.
– Играмо боље, и можда се и понављамо, али један од главних разлога је тај што смо припреме одрадили заједно. То се показује и на терену, постижемо више голова и дефинитивно показујемо бољу игру. Наш вечити ривал је у сезону ушао ослабљен, и ми тражимо своју шансу да то искористимо. Ако је дочекамо, сигурно ћемо је искористити – уверен је Јовић.
