Moja Crvena Zvezda
БлоговиВажноЕвропска такмичењаКошаркаНајновије

Ми смо Црвена звезда!

Није било готово ниједног навијача Црвене звезде који се пре око годину и по није осетио прозваним када нас је у првом Евролигашком наступу после 15 година угостила екипа Макабија, а њени навијачи истакли транспарент карактеристичан за њих на којем пише: „We are Maccabi. Who the f**k are you?“.

Није се тај транспарент односио строго на наш тим, навијачи Макабија су познати по томе, а имају и свако право на то, јер је Макаби права кошаркашка институција на европском континенту. Међутим, подсетило је све на болну чињеницу да наш тим деценију и по није био члан европске кошаркашке елите. Јесте Звезда добила Макаби још 2002. и то у Тел Авиву, али у оквиру тадашње регионалне лиге, у којој је Макаби учествовао. Сјајну партију је пружио Скуни Пен и са 33 поена водио Звезду до победе 100:92, након продужетка. Али, та утакмица се, ипак не може рачунати. Нису исто мечеви у лиги и у Евролиги. А Звездини навијачи, вођени фудбалском звездом, нису навикли да не представљају битан фактор у Европи.

Тражила је Звезда своју шансу и у реваншу прошле сезоне. Пред крцатим Пиониром, Макаби је водио 18 разлике у трећој четвртини. А онда је предност кренула да се топи, тројке нису могли да промаше Симоновић, Шилб, Нелсон, Џенкинс, Раденовић. До краја утакмице, резултат је био нерешен. У последњих 11 секунди, Звезда је ушла са поеном заостатка. Нелсон је кренуо у продор, дошао до коша и када је требало само да положи лопту у кош…

Имала је Црвена звезда пре тога и Панатинаикос на колена, Шилб је чак погодио невероватну тројку за продужетак, али ни тај меч нисмо добили. Као ни ове сезоне меч са Олимпијакосом када смо се касно пробудили у последњој четвртини, ни меч са Реал Мадридом када смо два пута имали одличне серије поена и када је деловало као да можемо коначно да преокренемо меч, ни меч са Макабијем у ТОП 16 фази када су остављали наше играче усамљене на шуту за три поена и машили своје нападе у трећој четвртини…ништа од тога нисмо искористили.

Фалила је за ове две сезоне играчима Црвене звезде победа против једног од највећих. Фалила је навијачима, за самопоуздање, за веру, за ветар у леђа у домаћем првенству. И како то обично буде, када се најмање надате, када арена буде полупразна, када изгубите дерби, када традиционално у финишу сезоне сви почну да сумњају, када поставите рекорд по броју промашених шутева за три поена, деси се можда и најбоље полувреме сезоне. И то дан након 70. рођендана нашег спортског друштва.

Првих двадесет минута је прошло у егалу, мали број поена је постигнут на обе стране. Звездине ударне игле у нападу су подбациле. Вилијамс је има 2 поена и 1 асистенцију, Марјановић 6 поена, али одличних 9 скокова, од чега само један у нападу. Јака Блажич је промашио четири тројке, Цирбес се није уписао у стрелце, као ни Јовић. Једино је стандардно добри Калинић одиграо по навици, а благо изненађење је представљао Џенкинс у добром расположењу. Успела је Звезда да оде на паузу са 4 поена предности.

У трећој четвртини се наставило по старом, с тим што се разиграо Марјановић већ од првог напада и монструозног закуцавања. Вилијамс је погодио тројку, међутим, финиш је био лош, Цирбес је био потпуно изван колосека и Макаби је дошао до предности. Наставио је Понос Израела и у четвртом кварталу да гази, дошао до +8, до 57:65. И стао. Тачније, био заустављен. Кренули си играчи Црвене звезде да реализују једну по једну контру, Вилијамс је сипао тројке преко руку, са избачајем уназад, чак и у трку у контру 3 на 2, Џенкинс је полагао, пробијао, погодио тројку. Немерљив допринос је дао и Марко Тејић сјајном игром у одбрани, али и тројком у нападу. У једном тренутку, на семафору стоји 78:68, серија Црвене звезде 23:3!

vilijams_djenka_makabi

До краја меча је посао рутински приведен крају, пао је првак Европе у Комбанк арени. Коначно су играчи Црвене звезде успели да успоставе прави баланс између одбране и напада, сваку лопту коју су украли користили су на најбољи могући начин. Сваку грешку, сваки поклон противника, узимали су оберучке и враћали у њихов кош.

Осетило се у њиховој игри све оно са почетка овог текста. Осетила се жеља за скалпом великана, жеља да се покажу пред мање од 10 000 највернијих и да покажу заслужују место међу најбољима у Европи и да имају капацитет да буду најбољи и на Јадрану и у Србији. Многи су их прерано отписали, чак и играчи Макабија који су их поново пустали да шутирају тројке, а добили су их чак 13 у своје лице.

Синоћ су се вратили сви они промашаји у ТОП 16 фази, све оне тројке, изгубљене лопте, четвртине у којима смо имали минуте празног хода. И што је најважније, вратила се вера у ове сјајне момке. А они, нека наставе као до сада. Показали су да могу да добију и првака Европе, зашто онда не би могли и актуелног првака региона или државе?

А што се овог питања израелских навијача тиче, сигуран сам да ће знати следећи пут. Ми смо Црвена звезда и наше време у кошарци тек долази. Како рече господин Радоњић после утакмице, ко зна какве ћемо битке са Макабијем водити за пет година…

Повезане вести

Leave a Comment