Moja Crvena Zvezda
Анализе Важно Домаћи шампионат Најновије Фудбал

МЦЗ анализа: Звездин пораз у Нишу који много боли

Фудбалери  Црвене звезде ремизирали су у 16.колу Јелен Суперлиге у Нишу, против Радничког. Није било голова на „Чаиру“, а морамо рећи да је Звезда извукла бод у Нишу, захваљујући капитену Предрагу Рајковићу.

Стадион: Чаир

Гледалаца: 7.540

Судије: Милорад Мажић

Жути картони: Ашћерић, Ђуричковић, Лакић-Пешић (Раднички)

Раднички: Борјан – Петровић, Булатовић Р., Булатовић Д., Лакић-Пешић – Јовановић, Ћулум (78. Коларевић), Попара, Марјановић, Ђуричковић (73. Земљанухин) – Ашћерић (67. Пејчић). Тренер: Милан Раставац

Црвена звезда: Рајковић – Анђелковић, Лазић, Павићевић, Цветковић (77. Јовић) – Ковачевић, Савићевић, Стојановић (67. Ристић), Гаврић (58. Катаи), Лазовић – Паркер. Тренер: Ненад Лалатовић. 

Раднички је у првом полувремену био много бољи, односно, једини тим на терену, а Црвена звезда је деловала као Алиса у земљи чуда. Већ у двадесетој секунди утакмице, Раднички је имао гол шансу. Петровић је извео аут, Јовановић је асистирао, Звездина одбрана немо гледала и чудила се да је лопта прошла, а Ашћерић шутирао поред гола. Раднички је у меч ушао без респекта, без осврта, много конкретније, и што је најважније са идејом. Изгледа да су јако добро скаутирали Црвену звезду. Звезда је као претила, али највише самој себи. Лазовић је вукао, али је сам био немоћан. У неколико наврата је покушао, али је био изблокиран или је било слабо и лако за Борјана. Стојановић је имао мотив да се у родном граду и против матичног клуба покаже, стални звиждуци са трибина су били присутни, али као да је изгорео. Деловао је јако лоше. Домаћи су носили беле, Црвена звезда црвене дресове и само по тој логици смо могли да разазнамо ко је Звезда на терену. Грешка је направљена већ на самом старту у одабиру тима, јер је Михаило Ристић морао да буде стартер. Друга прилика за Раднички у 18. минуту, Попара је повукао са средине теренеа, нико га није напао, неометан шутирао са неких 25 метара, Рајковић је кратко одбио, а онда је Ашћерић покушао да исценира пенал. У оваквим случајевима, за безобразлук, треба давати црвени картон. Рајковићева рука је већ била на трави пре него што је Ашћерић дотрчао, јер му намера није била да стигне до лопте и покуша нешто више, него да падне. Први жути картон на мечу за нападача Нишлија. Након дуге лопте у простор, Дарко Лазовић је после продора и дриблинга покушао на другој страни, али је преслаб ударац. Покушао је Лазовић још једном, али Паркера није закачио лопту, па је било безопасно. Уследио је период када је Раднички имао три корнера, марјановић покушао два пута да запрети, а Звезда тек онда прешла пола терена. Црвена звезда пуних пола сата није успевала да пробије последњу линију домаћих, а чинило се и да не би и да је имала топ уместо играча. Тек у 30. минуту, прва претња. Лазовић је прошао после комбинације са Цветковићем, Ковачевић није успео да захвати лепо лопту, а Анђелковић је изблокиран. И то је све од Звезде за 45. минута. Уследио је период неповезане, грубе игре, нервозне, оба тима као да нису знала где су. А онда нови атаци Радничког и један од два кључна детаља меча. Корнер, па фаул за Раднички, Марјановић је извео прекид, а Лакић-Пешић са пет метара шутирао главом, међутим, Предраг Рајковић је фантастично реаговао. Раднички је лепо извео прекид, а и Ћулум и Лакић-Пешић, који се помињао као потенцијално појачање Црвене звезде у претходним трансфер периодима, остали сами испред Рајковића. Једино је Лазић био у скоку од Звездиних играча, остали су се хватали за главу. Поставка код прекида је мисаона именица. Већ у наредном минуту, нови ударац, Марјановић је покушао, али је Рајковић поново био опрезан и крајњим напором реаговао. До краја полувремена, покушали су Марјановић и Раковић на центаршутеве Ђуричковића, али нису стизали на време.

Раднички је у првом полувремену извео 8 корнера, имао 5 шутева у оквир гола, две стопостотне шансе и два пута је запретио шутевима са дистанце. Имали су и више фаулова од Црвене звезде, били су агресивнији. Црвена звезда је имала Предрага Рајковића и један опасан напад. За 45 минута. Осим прве шансе, све прилике Радничког су грешка средине терена и лоше поставке. Раднички је у прилику да шутира долазио кроз средину терена јер нам том делу није било никог. Празан простор. Код прве прилике, Цветковић, Лазовић и Ковачевић су погрешили, јер нико није преузео Јовановића, који се ушетао у казнени простор.

rn1У другом полувремену, кренуло је са бакљадом Делија, заиста је лепо изгледало и било је највише што је Звезда урадила на целом мечу до тада, одговориле су Мераклије на југу. На терену, Борјан је био бржи од Гаврића после покушаја Паркера. Стојановић је лоше извео слободан ударац, а Раднички покушао преко Марјановића и Ђуричковића. И потпуно се посветио чувању гола, јер су се и они по сопственом признању тренера надали да ће Звезда напасти, а они су одиграли изнад максимума. А Звезда… све до 70. минута када је у игру ушао Михаило Ристић, велико ниша. Велика 0, као и резултат на семафору. Прво је у 58. минуту Катаи заменио гаврића, а Лазовић је покушавао, изборио корнер, пробијао по десној старани. У 62. минуту терен је заиста успорио контру Звезде, која је могла да буде опасна, али и Паркер је морао много брже да реагује. Касно је дао пас ка Лазовићу који је већ био у офсајду. Није пратио кретњу саиграча, спретљао се, за шта јесте заслужан терен. Лазовић је био љут и на терен и на Паркера и на немоћ екипе. Паркер и Катаи су покушали, али је лопта одлазила далеко, далеко од гола. Онда је у игру ушао Михаило Ристић. Ристић је успео некако да повеже игру Звезде, да споји средину и напад, није се либио да крене лицем на играча, да пошаље лопту на бок, кроз средину. Да покуша. Размрдао је мало тим. И уопште није јасно зашто Михаило Ристић није страртер. Црвена звезда у тиму нема генијалце и мађионичаре као што је Андреа Пирло, у тиму нема Иниесту, Азара, Погбу, Јаја Туреа.. нема ни Ненада Милијаша, али има Ристића. Он је на клупи. У тим моментима се видело да је Звезда опаснија и конкретнија. У игру је ушао и Јовић уместо Цветковића, Звезда кренула са два нападача, а тек у 82. минуту, прва прилика за Звезду. Лазовић је центрирао, Јовић је био у скоку, а Савићевић у налету шутирао траљаво и јако лоше. У 92.минуту, други кључни детаљ и најбоља прилика за Црвену звезду на утакмици. Ристић је извео корнер, Саво Павићевић примио лопту, одлично шутирао али је и Борјан одлично реаговао и избио лопту у корнер. Павићевић је објаснио нападачима како треба да реагују, шутирао је под пречку, али једноставно Борјан је одлично реаговао. После везаног корнера, Мажић је свирао крај меча.

Привидна иницијатива Црвене звезде и у последњих 10 минута меча две шансе. Деловало је озбиљније када је Ристић ушао у игру. Звезда је извела три корнера, раднички један, Звезда је шутирала два пута у оквир гола, три изван, Раднички по једном у овир и изван. Преслабо. Звезда неорганизована, одбрана одсечена, Ковачевић је организовао нападе, Стојановић и Савићевић превисоко или по страни, Паркер се враћа по лопту, а велике рупе и празнине у игри.

Оно што смо видели на припремама у Турској и у Нишу нема везе ни са тереном, ни са храном, ни са хотелом. Није срамота признати да је Раднички био боља екипа и да је могао да победи, а да је Црвена звезда захваљујући Рајковићу однела бод из Ниша. Срамота је изаћи на терен после три месеца, месец и по дана припрема и одиграти онако бескрвно, безвољно, без труда, а 4-5 милиона људи гори и луди да победите и приђете на четири бода ривалу. Исти ти људи су и поред свега чекали понедељак и меч на Чаиру понешени освајањем Купа Радивоја Кораћа, у нади да ће и фудбалери коначно урадити нешто да нам срце будо пуно. И нама значе ситнице. Па нас овакве изведу из такта, баце у очај, униште дан и недељу. Терен је заиста био кастастрофалан, али то није сметало Радничком да шутне четири пута са 20 метара. На полувремену, ако смо видели стање терена и видели да не може лопта ваљано да иде, да не може да се организује напад и контра, онда је могло да се шутира више, па да те џомбе буду од користи, као што су могле и Радничком. То је први покушао Ристић. Ако погледамо мечеве од јесени Звезда јесте напредовала, у безвољности. На јесењим мечевима, Звезда је имала више фаулова од противника, добијала је и картоне ако затреба, у Нишу Раднички је имао тај принцип. На јесењим мечевима је Звезда имала барем по две шансе за гол, у Нишу једва и то. Ако је терен био толико катастрофалан онда Раднички није могао да створи две гол прилике и још три пута да запрети. нама остаје да се надамо, јер само и надамо, да Раднички може да понови овакву игру и у наредном колу 200 метара од Маракане.

Тешко је оценити овакав наступ и игру Звезде.

mr

Индивидуални учинак

Предраг РАЈКОВИЋ – Играч утакмице. Донео је Звезди бод, а капитенска трака га није ни најмање спутала. Њему џомбе нису сметале да у неколико пута фантастично реагује и спречи да Раднички поведе и самим тим победи. Помоћ одбране није имао, а одбрана у 39. минуту је дефинитивно одбрана кола.

Милош ЦВЕТКОВИЋ – Није пуно учествовао у игри. Носи део кривице3 за шансу Радничког у 20. секунди. Одиграо је добру акцију са Лазовићем у 30. минуту када је Звезда једини пут запретила. Замењен је у 77. минуту када је ушао Јовић.

Саво ПАВИЋЕВИЋ – Као и увек Саво Фердинанд свој посао одради како треба, а сада је био у прилици да буде и нападач и постигне гол. Све је урадио одлично, али није имао среће. На жалост и по нас и по њега, Борјан је био одличан на голу, а његов израз лица на крају меча све говори. Лазић и он грешке средине нису успели све да покрију. Он је највеће појачање у прелазном року, његов останак.

Дарко ЛАЗИЋ – Код шансе Лакић-Пешића у 39. минуту је закаснио, али је и једини био у скоку. Нису Павићевић и он успели да покрију све, јер је у Звездиној игри на средини била велика рупа и простор за домаћина.

Душан АНЂЕЛКОВИЋ – Имао је једини опасан покушај Звезде у 30. минуту када је изблокиран, покушавао да прави вишак у нападу.

Александар КОВАЧЕВИЋ – Њему је оствављено да организује нападе што никако не би смело. Неки рововски део посла је да кажемо и успео да уради, али он не треба да спаја средину и напад. Погрешио је на самом старту меча код прилике Ашћерића, када му је побегао играч који асистирао, Јовановић.

Саша СТОЈАНОВИЋ – Имао је жељу да у родном граду и матичном клубу покаже нешто и уради. Сваки пут када је имао лопту је извиждан. Али, ништа није урадио. Трудио се, покушавао, али слабо му је полазило за ногом. Можда и последица повреде коју је имао, видећемо. Замењен је у 67. минуту.

Вукан САВИЋЕВИЋ – Поново је добио поверење и прилику, имао шансу за гол у 82. минуту, али ништа нисмо видели од њега. Није било ниједног паса, ниједан шут. На припремама је добро сарађивао, имао добре партије, али у Нишу ништа.

Ненад ГАВРИЋ – На припремама четири гола, и увек испред гола. У Нишу нигде. Био је пар пута у неким налетима, једном је Борјан стигао пре њега, једном је атрактивно маказицама покушао, али је лопта пре тога напустила игру. Нисмо га видели у Нишу.

Дарко ЛАЗОВИЋ – Ако је неко покушавао, вукао, имао жељу и мотив, хтео онда је то био Дарко Лазовић. Није имао помоћ ни од кога, па је и сам био немоћан и љут и на екипу, и на терен и на себе.

Џошуа ПАРКЕР – Утисак је да га Црвена звезда није искористила у Нишу на прави начин. Његова брзина је могла да буде адут, а уместо тога Паркер се враћао далеко у средину по лопту, није добио ниједан употребљив пас, није знао ни сам шта да ради. Када се враћао у средину, у нападу је била празнина. Могао је у 62. минуту боље да реагује у контри, али се спетљао.

Александар КАТАИ (од 58. минута) – На први поглед, можемо да похвалимо тренутно стање и физичку спрему, однос Катаија према игри у односу на јесен. У игри, ушао ј  у хаос, није ни он ништа урадио. Имао је један ударац, али безопасан.

Михаило РИСТИЋ (од 67. минута) – Повезао је Звезду, игру, средину и напад, његовим уласком деловало је све озбиљније. Звезда је имала играча који уме да пошаље лопту, погледа где је ко, пошаље луцидан пас, оно што је потребно у сваком тиму. Иде лицем у лице на играча, покушава да шутира, центаршут одличан. Зашто је на клупи, не знамо. Али знамо да је Михаило Ристић данас најбољи играч Црвене звезде. И то је јасно.

Лука ЈОВИЋ (од 77. минута) – Није имао ни Јовић простора да уради нешто. Био је у оба наврата, код обе прилике и Савићевића и Павићевића у скоку, али није добио ниједну лопту да би и покушао нешто.

Ненад ЛАЛАТОВИЋ – Сам је себи највећи проблем упорно тражећи алиби. Није проблем био ни терен, ни оброци, ни припреме, већ игра коју је спремио. Не знамо шта се десило између повратка из Турске и Ниша, у ових недељу дана, али ово на Чаиру је било потресно. Немоћно, неубедљиво, неорганизовано, безидејно. Играчи су изгубили и оштрину коју су имали. Терен је заиста био катастрофалан, али на терену су требале да буду и две екипе, Црвена звезда није. У средини огромна празнина, Ковачевић води нападе, у нападу пет играча који не знају шта ће. Ристић на клупи је огроман минус, без алибија. Грујић би такође у овој идеји много више одговарао, а управо су најмлађи и у јесењем делу највише показали. Знало се пре меча у Нишу какви су терени у Србији, а какви тек могу да буду када је сваки бод битан. На полувремену се видело да је терен лош јер се и Лазовић жалио, зашто се није пробало са другачијом идејом, другачијим прилазом мечу. Да ли ми волимо Ненада Лалатовића, бившег капитена, сада тренера, да, али не ради се о томе. Много се изгубило овом утакмицом у Нишу. Можда највише и озбиљност, не само према другим екипама, већ и према онима који су спремни да опросте све. Победа у Нишу би била капитална из много разлога, чак и поред виђене потресне игре. не само Ненад Лалатовић, већ сви ми од понедељка од 18 часова покушавамо да схватимо шта смо и што смо оно видели у Нишу. Ово је пораз који много боли.

Фото галерију са меча у Нишу, из објектива Бранислава Т. Стојановића, можете погледати ОВДЕ.

Сада би волели да искористимо ону Бајагину „хајде, Боже, буди друг па окрени један круг, уназад планету…“. У недељу 1.марта од 15 часова Црвена звезда гостује Јагодини. Ми и даље чекамо ту утакмицу.

0 0 votes
Гласање за чланке

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
2 Коментари
најновијим
најстаријим највише гласова
Inline Feedbacks
View all comments
pera

Ono kako je Zvezda izgledala u Nišu je horor, Bar četiri igrača ne bi smelo da prismrdi u tim. Andjelković nije potreban ovom timu jer sedi na klupi Djordjević koji je mnogo bolji igrač. Gavrića neću komentarisati. Savićevića takodje mitiljav nije pipnuo loptu ali ima tatu. Kovačević kao zadnji vezni mora da započinje akcije ako ne može onda neka igra Grujić. U ovoj formaciji Lazović nema s kime da igra i predjite više na sistem 4 4 2 pa makar izgubili sve utakmice do kraja sezone. A da sada kreće kampanja kako naći mesto za pulena Orlandića. Lalatović je kriv… Опширније »

РУК

Битно је да Тралалатовић има пуну подршку управе! Ух, ово сам већ био написао у октобру прошле године…

2
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x